Predstavljena baza podataka o upotrebi fosilnih goriva

Prva baza podataka koja prati proizvodnju, upotrebu, rezerve i emisije fosilnih goriva predstavljena je početkom ove nedelje, kada se u Njujorku održavaju i razgovori o klimi u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Globalni registar fosilnih goriva uključuje podatke sa preko 50.000 naftnih, gasnih polja i ugljenokopa u 89 zemalja. Podaci pokrivaju 75 odsto globalnih rezervi, proizvodnje i emisija, i dostupni su za javnu upotrebu. Ovo je prva kolekcija te veličine, piše Associated Press.

Do sada su postojali privatni podaci koji su bili dostupni za kupovinu i analize svetskih rezervi i upotrebe fosilnih goriva. Međunarodna agencija za energetiku (IEA) takođe daje javno podatke u vezi sa naftom, gasom i ugljem, ali je njen fokus potražnja za ovim energentima, dok nova baza daje podatke o fosilnim gorivima koja još nisu iskorišćena.

Ovaj registar razvila je neprofitna organizacija Carbon Tracker, koja se bavi istraživanjem efekata koje energetska tranzicija stvara na finansijskim tržištima, u saradnji sa Global Energy Monitor, organizacijom koja prati različite energetske projekte širom sveta. 

Korporacije, investitori i naučnici već imaju pristup privatnim podacima u vezi sa fosilnim gorivima. Mark Kampanale (Mark Campanale), osnivač organizacije Carbon Tracker, izjavio je da se nada da će ovaj registar ohrabriti grupe da vlade smatraju odgovornim kada, na primer, izdaju licence za iskopavanje fosilnih goriva.

“Civilna društva treba da dobiju veći uvid u ono što vlade planiraju da urade kada su u pitanju izdavanja dozvola, i za ugalj i za naftu i gas, i da zapravo počnu da preispituju ovaj proces licenciranja”, rekao je Kampanale.

Objava baze i pratećih analiza sakupljenih podataka podudara se sa dva ključna događaja na kojima će se razgovarati o klimi – Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija u Njujorku 13. septembra, i COP27 konferencijom, koja će se u novembru održati u Šarm el Šeiku. 

Podaci koji će biti objavljeni u ovom registru mogli bi da podstaknu ekološke grupe da povećaju pritisak na nacionalne lidere kada je u pitanju sprovođenje politika koje bi rezultirale manjim emisijama ugljenika.