Preduzeće Primorski saobraćaj moraće da plati zaposlenima više od 220.000 evra

Viši sud potvrdio je presudu Osnovnog suda u Herceg Novom donetu u korist 14 bivših i aktuelnih radnika Pomorskog saobraćaja, kojom se ta kompanija obavezuje da pod pretnjom prinudnog izvršenja radnicima isplati iznos veći od 220.000 evra.

Radnici su tužili kompaniju za uskraćene prihode na ime radnog staža, minulog rada, prekovremenih sati, godišnjih odmora, toplog obroka i regresa od 2007. godine, prenosi agencija Mina, pozivajući se na Vijesti.

Kompanija mora da isplati radnima blizu 10.000 evra po osniovu troškova parničnog postupka. To je još jedan u nizu sudskih procesa koje po raznim osnovama kompanija vodi sa svojim bivšim i aktuelnim zaposlenima.

Pomorski saobaćaj je kompanija koja ima monopol na trajektnoj liniji Kemenari-Lepetane preko tesnaca Verige u Boki Kotorskoj i u vlasništvu je podgoričkih biznismena Dejana i Dušana Bana i njihovog partnera Željka Mihailovića.

Viši sud je u presudi konstatovao da je žalba Pomorskog saobraćaja neosnovana i da je Osnovni sud u Herceg Novom kao činjenično utemeljene prihvatio nalaze veštaka da tuženi, odnonsno kompanija nije pravilno obračunavala uvećanje zarada na ime minulog rada.

”Iznosi koje je kompanija isplaćivala radncima pod šifrom plaćanja ‘stumulans’ ne mogu biti priznati kako izmirenje duga prema radncima na ime manje isplaćenog minulog radnog staža kako je tokom postupka kompanija navodila. Sud je imao u vidu i prihvatio kao relevantno objašnjenje veštaka koji je jasno naveo da ove isplate nisu obračunate svakom od radnika, niti za svaku godinu, kao i da isplaćeni iznosi na račun stimulansa matematički ne odgovaraju iznosima neisplaćenog minulog radnog staža za jednu godinu. To upućuje na zaključak da su isplaćeni stimulansi dati za svrhu za koju i glase”, navodi se u presudi Višeg suda.

Dalje se dodaje da u pojedinačnim ugovorima o radu koje je kompanija zaključila sa radnicima konstatovano je da u njima ne figurira nominalno iskazana vrednost bruto zarade, već da se do nje dolazi indirektno, kako piše u članu 10. ugovora.

”Ovaj sud je stanovišta da je kompanija, u situaciji izostanka jasno utvrđene bruto zarade, bila u obavezi da obračuna i isplati startni dio zarade kao njen sastavni deo. Sud je cenio i ostale žalbene navode, ali je utvrdio da oni ne utiču na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari“, navodi se u presudi.