Privreda BiH osetiće posledice sukoba Rusije i Ukrajine, zalihe nafte na minimumu

Posledice sukoba Rusije i Ukrajine osetiće i privreda Bosne i Hercegovine, kako indirektno kroz skok cena tako i direktno, jer bi moglo doći do smanjenja spoljnotrgovinske razmene sa tim zemljama.

Ta razmena posebno značajna sa Rusijom, u koju je BiH lane izvezla robu u vrednosti 107,8 miliona konvertibilnih maraka (55,2 miliona evra), dok je izvoz u Ukrajinu iznosio 9,5 miliona KM (nešto više od 4,8 miliona evra), prenosi Beta pozivajući se na Capital.ba.

Predsednik Spoljnotrgovinske komore BiH Ahmet Egrlić izjavio je da će se rusko-ukrajinska kriza više indirektno odraziti na BiH, jer će doći do poskupljenja energenata i povećane potražnje različitih roba.

„Cene će sasvim sigurno rasti. Kada je u pitanju direktna šteta eventualnim prestankom izvoza iz BiH prema Ukrajini to neće značajnije osetiti naša ekonomija, jer ne izvozimo mnogo u tu zemlju“, kazao je Egrlić.

Prema njegovim rečima, sa Rusijom je nešto drugačija situacija, ako bi bio nametnut embargo koji bi zaustavio robe iz BiH.

„To bi bio udar, pre svega, na farmaceutsku industriju, jer smo u prošloj godini izvezli 81 milion KM (41,5 miliona evra) farmaceutskih proizvoda, a zatim sledi voće, koje takođe plasiramo na to značajno tržište“, rekao je Egrlić.

Portparol Privredne komore Republike Srpske Vladimir Blagojević rekao je da su energenti već poskupeli i da će to definitivno imati negativan uticaj.

„Što se tiče spoljnotrgovinske razmene RS sa dve zemlje nadamo se da neće doći do većih poremećaja, ali još niko ne zna koliko će ova kriza da potraje“, kazao je Blagojević.

Ruska vojna akcija u Ukrajini već je dovela je do značajnog rasta cena energenata na svetskom tržištu, a BiH trenutno nema zaliha nafte i ne može intervenisati na bilo koji način kako bi zaštitila građane i privredu od poskupljenja goriva, koja su neminovna.

„Poskupljenja su neminovna i biće sasvim sigurno. Bilo bi dobro da imamo rezerve i da možemo intervenisati, ovako sve što možemo jeste smanjenje akciza, ali s obzirom na način odlučivanja u BiH to je komplikovana priča“, kazao je direktor „Krajinapetrola“ Milovan Bojić za banjalučke Nezavisne novine.

On je istakao da distributeri imaju zalihe za nekoliko dana.

BiH u ovom trenutku nema rezerve nafte, mada je, na određen način, prihvatila direktivu Evropske unije koja govori o tome da države treba da imaju zalihe nafte za najmanje 90 dana.

Brojni pokušaji uspostavljanja ovih rezervi nisu urodili plodom, uprkos tome što je u nekoliko navrata Evropska energetska zajednica insistirala na tome.

Pojedini strateški dokumenti, usvajani u BiH, išli su u pravcu uspostavljanja obaveznih rezervi, ali se dalje od toga se nije odmaklo.

Federacija BiH je u određenom trenutku spremila svoja skladišta, koja su danas poprilično prazna.

„Sada uopšte ne postoje okolnosti da se ide u pravcu formiranja rezervi nafte i s tim smo već zakasnili. Najbolja mera trenutno bi bilo privremeno ukidanje akciza na naftu i naftne derivate i to će u kratkom roku doneti koristi, a kasnije, kada kriza prođe, treba tražiti modalitete kako se zaštititi“, rekao je Admir Čavalić, ekonomski analitičar, za Nezavisne novine.

On ističe da će po svemu sudeći visoke cene nafte biti privremenog karaktera za razliku od cena gasa, dodavši da problem predstavlja i to što distributeri i trgovci sporo koriguju svoje cene naniže, a istovremeno svako poskupljenje na svetskoj berzi brzo prihvataju i koriguju cene naviše.