Problem frilensera bi rešio fleksibilniji Zakon o radu

Pregovori Vlade i frilensera o načinu oporezivanja radnika na internetu nisu uspeli. Predlog koji su izneli predstavnici Ministarstva finansija, Udruženja radnika na internetu je odbilo uz obrazloženje da nisu usvojeni ključni zahtevi, otpis dugova i nalaženje novog načina za oporezivanje ovakvog načina rada.

Izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika, Tanja Jakobi za naš portal kaže da veruje da će pregovori biti nastavljeni.

„Ima nekoliko razloga zbog kojih mislim da će se ponovo sesti za pregovarački sto. Sa ovim predlogom nije rešen nijedan dosadašnji problem frilensera i suštinski nije ni započeto rešavanje problema frilensera koji ne mogu da se registruju ni kao paušalci. Takvih ljudi očito ima mnogo i razlozi zbog kojih oni nisu plaćali poreze i doprinose leži kako u njihovoj delimičnoj neobaveštenosti tako i u prevelikm poreskom teretu. Taj čvor mora da se reši i unazad, kroz odgovor na pitanje šta sa prethodnim obavezama i unapred, tj rešavanje pitanja kako će oni ubuduće biti oporezovani“, kaže Jakobi.

Šta je sve sporno?

Vlada je iznela predlog prema kome bi dugovi za prethodnih pet godina frilenseri plaćali narednih 10, plus redovno izmirivanje poreza i doprinosa po predloženom modelu je prevelika obaveza s obzirom na platežnu moć većine poreskih obveznika.

Pregovori prema rečima Jakobi, moraju ići dalje ka takvom rešenju gde će ova obaveza biti usklađena sa platežnom moći poreskih obveznika pre svega za buduće obaveze.

„Tu je uglavnom reč o ljudima koji imaju 30, 40 godina. Ako su opterećeni ovakvim dugom oni neće biti u stanju da se zadužuju za kupovinu drugih stvari, npr. televizora do stanova što je sa stanovišta i poreske uprave i ekonomske aktivnosti uopšte, kontraproduktivno“, smatra Tanja Jakobi.

Sadašnja obaveza vraćanja duga se odnosi i na plaćanje doprinosa gde ne samo da se zdravstvena zaštita ne može koristiti unazad, nego se ni doprinosi uplaćeni za penziju ne mogu iskoristiti u tu svrhu ako obveznik ne plaća doprinose za penziono osiguranje po drugom osnovu.

„Izmene zakona koje omogućavaju ljudima čiji poslodavac nije registrovan u zemlji da uplaćuju doprinose za zdravstveno i poresko osiguranje se i dalje ne odnose na frilensere. Otuda, razumno je očekivati da će kao i u nekim drugim slučajevima gde je otplata duga bila preko mogućnosti poreskih obveznika doći do daljeg umanjenja ili otpisa tih obaveza. Po tome frilenseri ne bi bili presedan, iako važi generalna primedba da smo mi društvo koje više štiti dužnike nego poverioce“, objašnjava Izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Naša sagovornica smatra da je razumno očekivati da će i činjenica da Poreska uprava nije dostavljala opomene niti pokretala postupke do sada takođe imati uticaja na konačnu odluku.

Međutim najvažnija stvar oko problema oporezivanja frilensera je to kako će se rešiti pitanje buduće naplate poreza i doprinosa, što može biti urađeno kroz neka kratkoročna rešenja tj izmene u poreskom opterećenju i poreskom postupku i trajnijim rešenjima tj kroz izmenu Zakona o radu. 

Fleksibilni oblici rada treba da budu deo Zakona

Uopšteno gledano u Srbiji je sve više ljudi angažovano kroz neformalne oblike rada, te bi otuda s jedne strane trebalo raditi na tome da se broj takvih, najčešće neadekvatnih ugovora smanji i s druge strane da se ova oblast bolje reguliše.

U ugovorima koji trenutno postoje u opticaju, često su radna prava i obaveze u njima nejasni i neprecizni. Svi smo svedoci dalekosežnih promena koje donosi globalizacija rada i povećanja broja osoba koje su angažovane od poslodavaca koji nisu registrovani u Srbiji, i nikad i neće biti registrovani, a našim radnicma nude različite ugovore kojima se formalizuje njihov rad.

„Bilo bi mnogo bolje vratiti fleksibilne oblike rada u okrilje zakona o radu, nego ih kao sada rešavati ad hoc, na parče i nekvalitetnim rešenjima koja obveznicima poreza i doprinosa nude malo ili ništa, i još proširivati dejstvo takvih loših zakona na veće grupe radnika na primer u građevini, gde su i dosadašnja rešenja već loša, a ova bi bila još grđa“, napominje Tanja Jakobi.

Jedno od razumnih rešenja ovog problema bi bilo prema rečima naše sagovornice uneti definicije poslodavca i radnika i obaveza koje proizilaze iz takvog odnosa.

To bi bio ogroman korak u odnosu na sadašnji zakon koji se bavi samo poslodavcem i zaposlenim koji ima ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme.

„Primer funkcionisanja globalnih platformi za rad na daljinu i mobilnih aplikacija za dostavu hrane i prevoz putnika predstavljaju problem za definisanje obaveza poslodavca i radnika i zamagljuju nekadašnje vrlo jasne binarne odnose u kojima se jasno znalo ko je ko. Isto vazi i za pojedinačne ugovore koji se uspostavljaju između poslodavaca i radnika u odnosu rada  na daljinu“, zaključuje Jakobi.