Najnovije poslovne vesti Biznis.rs
Izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika, Tanja Jakobi za Biznis.rs

Problem frilensera bi rešio fleksibilniji Zakon o radu

IntervjuIzdvajamoPoreziPreduzetnikSrbijaU fokusuVesti

23.2.2021 13:58 Autor: Ljiljana Begović 7

Problem frilensera bi rešio fleksibilniji Zakon o radu Problem frilensera bi rešio fleksibilniji Zakon o radu
Pregovori Vlade i frilensera o načinu oporezivanja radnika na internetu nisu uspeli. Predlog koji su izneli predstavnici Ministarstva finansija, Udruženja radnika na internetu je... Problem frilensera bi rešio fleksibilniji Zakon o radu

Pregovori Vlade i frilensera o načinu oporezivanja radnika na internetu nisu uspeli. Predlog koji su izneli predstavnici Ministarstva finansija, Udruženja radnika na internetu je odbilo uz obrazloženje da nisu usvojeni ključni zahtevi, otpis dugova i nalaženje novog načina za oporezivanje ovakvog načina rada.

Izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika, Tanja Jakobi za naš portal kaže da veruje da će pregovori biti nastavljeni.

„Ima nekoliko razloga zbog kojih mislim da će se ponovo sesti za pregovarački sto. Sa ovim predlogom nije rešen nijedan dosadašnji problem frilensera i suštinski nije ni započeto rešavanje problema frilensera koji ne mogu da se registruju ni kao paušalci. Takvih ljudi očito ima mnogo i razlozi zbog kojih oni nisu plaćali poreze i doprinose leži kako u njihovoj delimičnoj neobaveštenosti tako i u prevelikm poreskom teretu. Taj čvor mora da se reši i unazad, kroz odgovor na pitanje šta sa prethodnim obavezama i unapred, tj rešavanje pitanja kako će oni ubuduće biti oporezovani“, kaže Jakobi.

Foto:Printscreen/youtube

Šta je sve sporno?

Vlada je iznela predlog prema kome bi dugovi za prethodnih pet godina frilenseri plaćali narednih 10, plus redovno izmirivanje poreza i doprinosa po predloženom modelu je prevelika obaveza s obzirom na platežnu moć većine poreskih obveznika.

Pregovori prema rečima Jakobi, moraju ići dalje ka takvom rešenju gde će ova obaveza biti usklađena sa platežnom moći poreskih obveznika pre svega za buduće obaveze.

„Tu je uglavnom reč o ljudima koji imaju 30, 40 godina. Ako su opterećeni ovakvim dugom oni neće biti u stanju da se zadužuju za kupovinu drugih stvari, npr. televizora do stanova što je sa stanovišta i poreske uprave i ekonomske aktivnosti uopšte, kontraproduktivno“, smatra Tanja Jakobi.

Sadašnja obaveza vraćanja duga se odnosi i na plaćanje doprinosa gde ne samo da se zdravstvena zaštita ne može koristiti unazad, nego se ni doprinosi uplaćeni za penziju ne mogu iskoristiti u tu svrhu ako obveznik ne plaća doprinose za penziono osiguranje po drugom osnovu.

„Izmene zakona koje omogućavaju ljudima čiji poslodavac nije registrovan u zemlji da uplaćuju doprinose za zdravstveno i poresko osiguranje se i dalje ne odnose na frilensere. Otuda, razumno je očekivati da će kao i u nekim drugim slučajevima gde je otplata duga bila preko mogućnosti poreskih obveznika doći do daljeg umanjenja ili otpisa tih obaveza. Po tome frilenseri ne bi bili presedan, iako važi generalna primedba da smo mi društvo koje više štiti dužnike nego poverioce“, objašnjava Izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika.

Naša sagovornica smatra da je razumno očekivati da će i činjenica da Poreska uprava nije dostavljala opomene niti pokretala postupke do sada takođe imati uticaja na konačnu odluku.

Plaćanje poreza
Foto: Pixabay.com

Međutim najvažnija stvar oko problema oporezivanja frilensera je to kako će se rešiti pitanje buduće naplate poreza i doprinosa, što može biti urađeno kroz neka kratkoročna rešenja tj izmene u poreskom opterećenju i poreskom postupku i trajnijim rešenjima tj kroz izmenu Zakona o radu. 

Fleksibilni oblici rada treba da budu deo Zakona

Uopšteno gledano u Srbiji je sve više ljudi angažovano kroz neformalne oblike rada, te bi otuda s jedne strane trebalo raditi na tome da se broj takvih, najčešće neadekvatnih ugovora smanji i s druge strane da se ova oblast bolje reguliše.

U ugovorima koji trenutno postoje u opticaju, često su radna prava i obaveze u njima nejasni i neprecizni. Svi smo svedoci dalekosežnih promena koje donosi globalizacija rada i povećanja broja osoba koje su angažovane od poslodavaca koji nisu registrovani u Srbiji, i nikad i neće biti registrovani, a našim radnicma nude različite ugovore kojima se formalizuje njihov rad.

„Bilo bi mnogo bolje vratiti fleksibilne oblike rada u okrilje zakona o radu, nego ih kao sada rešavati ad hoc, na parče i nekvalitetnim rešenjima koja obveznicima poreza i doprinosa nude malo ili ništa, i još proširivati dejstvo takvih loših zakona na veće grupe radnika na primer u građevini, gde su i dosadašnja rešenja već loša, a ova bi bila još grđa“, napominje Tanja Jakobi.

Razgovori poslovnih ljudi
Foto: Pexels.com

Jedno od razumnih rešenja ovog problema bi bilo prema rečima naše sagovornice uneti definicije poslodavca i radnika i obaveza koje proizilaze iz takvog odnosa.

To bi bio ogroman korak u odnosu na sadašnji zakon koji se bavi samo poslodavcem i zaposlenim koji ima ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme.

„Primer funkcionisanja globalnih platformi za rad na daljinu i mobilnih aplikacija za dostavu hrane i prevoz putnika predstavljaju problem za definisanje obaveza poslodavca i radnika i zamagljuju nekadašnje vrlo jasne binarne odnose u kojima se jasno znalo ko je ko. Isto vazi i za pojedinačne ugovore koji se uspostavljaju između poslodavaca i radnika u odnosu rada  na daljinu“, zaključuje Jakobi.

  • Danijela

    23.2.2021 #1 Author

    Potrebno je naci resenje da bude prihvatljivo za obe strane.

    Odgovori

  • ZORICA.S

    23.2.2021 #2 Author

    Zakon o radu u Srbiji….koja je puna korupcije,svega i svacega….

    Odgovori

  • Nikola.Nidzo

    24.2.2021 #3 Author

    nadam se da ce se napokon naci resenje

    Odgovori

  • Zoran

    24.2.2021 #4 Author

    Ne znam da li je drzava svesna sta moze da izgubi ako unisti frilensere ovakvim oporezivanjem. Racunajte prosek 600 evra mesecna primanja x 80.000 frilensera. Ako i dalje nastave sa ovakvim oporezivanjem nece ostati ni 80 frilensera u Srbiji.

    Odgovori

  • Bocke

    24.2.2021 #5 Author

    Pa sta ima tu da se mudruje? Imate primere u Bugarskoj, Makedoniji, Rumuniji, Rusiji, Nemackoj, itd…
    Svuda frilenseri placaju do 15% MAKSIMALNO porez i sve ostalo, a negde i manje ako se odluce za privatni penzijski fond. Tako da je izmisljanje tople vode skroz kontraproduktivno i gubi se na znacajnom vremenu jer ce frilenseri svakako krenuti put drugih zemalja jer ovde ne vide apsolutno nikakvu perspektivu u zivotu, ni ekonomsku ni politicku.

    Odgovori

  • irko

    26.2.2021 #6 Author

    Evo ako su toliko nepismeni nek prepisu sa Kosova, koje postaje Evropa za nas, kako god mi mislili i sta god nam servirali na Pinku i RTS-u
    Stope se krece od 0 posto do 10 posto maximum
    evo ima i na Srpskom jeziku, pa mogu samo da prepisu da se ne muce puno
    http://www.atk-ks.org/sr/portfolio/informata-te-pergjithshme-per-tatimet-ne-kosove/

    Odgovori

  • Зоран

    26.2.2021 #7 Author

    U Rusiji frilenseri plaćaju od 8 do 10%??? Šta više gnjavite ljude koji godinama i decenijama čekaju na kakvo-takvo radno mesto i snalaze se da prežive. Kao što „gastarbajteri“ upumpavaju milijarde evra u Srbiju, to čine i frilenseri. Hajde, bre oporezujte i 200 evra koje sin šalje staroj majci u Srbiju da preživi jer joj penzija, za pola veka vrednog rada, ne stiže ni za osnovne režije!? Pa te pare se troše u zemlji! I čemu Ustav kad se svaki Zakon tretira kao da je iznad Ustava??? U Ustavu RS jasno stoji da se obveznik poreza NE može opteretiti preko svoje ekonomske snage.
    Dragi frilenseri sav novac koji zaradite u inostranstvu, tamo ga i potrošite za nabavku potrepština i to u vrednosti pojedinačnog paketa za koji se ne plaća carina i tako rešite problem sa ovim poreskim predatorima. Nabavljenu robu ili trošite za sopstvene potrebe ili međusobno razmenjujte i međusobno prodajte – to ne mogu oporezovati jer nije izvršen promet. Porez mora da se plaća (zapeta) do snage poreskog obveznika (tačka)
    Da ne govorimo o finansijskom balonu koji svesno naduvava PU zaduživanjem i okamaćivanjem nečega što nije produkt novostvorene vrednosti. Treba Nemačkoj štampariji novca u Franfurtu da se na neki način opravda zahtev za doštampavanje dinara.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...