Prolećna setva ove godine skuplja nego prethodne

Ove godine prolećna setva biće nešto skuplja nego 2020. jer su poskupela mineralna đubriva i semenska roba. Ipak, proizvođači to ne doživljavaju kao najveći problem jer je merkantilna roba koju prodaju duplo više poskupela od semena i đubriva, objašnjavaju za Biznis.rs u Udruženju Žita Srbije.

“Pšenica je skuplja za 21,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, kukuruz za 41,77 odsto, a đubriva su u proseku poskupela za 13 odsto. Kod semena nemamo informaciju o tačnom procentu povećanja jer je prevelik broj ponuđača na tržištu i osim toga velikim proizvođačima odobravaju rabate u koje nemamo uvid”, kaže za naš portal direktor Žita Srbije Sunčica Savović.

Osnovni problem proizvođačima pred početak ove setve je nedostatak željenih hibrida kod kukuruza. Kako objašnjava naša sagovornica, neke semenske kuće koje kod nas prodaju strane hibride imale su problema u proizvodnji i nemaju raznovrsnu ponudu kao prethodnih godina. To, kako kaže, ne znači da nema dovoljno semena za sve, već da neće moći da se seju željeni hibridi.

Kukuruz i soja najpopularniji

Prolećna setva neće početi sa prvim toplim danima za sve kulture, osim za šećernu repu čijа је setva već pri kraju, a u Udruženju Žita Srbije procenjuju da će šećernom repom ove godine biti zasejano ukupno oko 40.000 hektara. 

Setva ostalih ratarskih kultura uobičajeno počinje oko prvog aprila i završava se u narednih 15 dana, ali se u praksi dešava da setva traje i ceo april u zavisnosti od vremenskih prilika.

Kako objašnjava Savović, naše setvene površine su ograničene tako da i ove godine neće doći do velike preraspodele u setvenim površinama.

“U poslednje tri godine setvene površine kod kukuruza povećane su sa 900.000 hektara na milion hektara i mi nemamo novih rezervnih površina za dodatna povećanja. Setvu kukuruza očekujemo na približno istim površinama kao prošle godine, odnosno na oko 1.000.000 hektara, soju na 240.000 do 250.000 hektara, na 30.000 hektara prolećni ječam i na oko 200.000 do 220.000 hektara suncokret“, napominje Savović.

Kukuruz je najpopularnija ratarska kultura kod naših proizvođača. Takođe, kako kaže naša sagovornica, i soja je sve popularnija kultura za prolećnu setvu jer smo od uvoznika postali izvoznici u vrlo kratkom vremenskom roku, pa je prošle godine Srbija ostvarila rekord u izvozu sa 250.000 tona.

Cena suncokreta brine poljoprivrednike

Da poljoprivrednicima ne idu na ruku vremenske prilike, ali ni cene repromaterijala za naš portal potvrđuju u Nezavisnoj asocijaciji poljoprivrednika Srbije.

„Pre ove kiše krenuli smo sa setvom. Sejala se šećerna repa i jedan manji deo suncokreta i kukuruza. Na ruku nam ne idu vremenske prilike, a ni cene repromaterijala, đubriva i semena. Cene veštačkog đubriva porasle su za čak 30 odsto u odnosu na oktobar, novembar prošle godine“, kaže za Biznis.rs predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić.

Kada je reč o samim cenama proizvoda, on napominje da su poljoprivrednici imali neke terminske cene za suncokret, ali da tih cena više nema, pa većina proizvođača planira da smanji površine pod suncokretom.

„Maksimalna cena bila je oko 390 do 400 evra po toni, plus PDV. Međutim, tih ugovora više nema i postoji bojazan da ćemo opet imati nisku cenu suncokreta sa kojom nećemo biti zadovoljni“, zaključuje Jakšić.