U štrajku 1. septembra učestvovaće 819 škola i skoro 30.000 zaposlenih

Prosvetari traže 20 odsto veće plate, isplatu duga i manje učenika po odeljenju

AnalizaNovacSrbijaU fokusuVesti

24.8.2022 16:21 Autor: Marija Jovanović 11

Prosvetari traže 20 odsto veće plate, isplatu duga i manje učenika po odeljenju Prosvetari traže 20 odsto veće plate, isplatu duga i manje učenika po odeljenju
Oko 30.000 prosvetnih radnika i ovu školsku godinu započeće štrajkom. U znak protesta, 1. septembra u 819 škola širom Srbije časovi će biti skraćeni... Prosvetari traže 20 odsto veće plate, isplatu duga i manje učenika po odeljenju

Oko 30.000 prosvetnih radnika i ovu školsku godinu započeće štrajkom. U znak protesta, 1. septembra u 819 škola širom Srbije časovi će biti skraćeni na pola sata, a u pojedinim gradovima biće organizovane i protestne šetnje, potvrdio je za Biznis.rs Vladimir Adžić, član predsedništva Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i rukovodilac resora za finansije, analitiku i članstvo.

Sindikati imaju jasne zahteve, oni traže povećanje plata za 20 odsto, isplatu duga od 50.000 dinara, promenu stručnog uputstva o formiranju kombinovanih odeljenja od petog do osmog razreda, kao i da broj učenika u odeljenju, po ugledu na Evropsku uniju, ne prelazi 24.

„S obzirom na niska primanja i projektovanu inflaciju, koja će u septembru iznositi 14 procenata, tražimo povećanje plata od 20 odsto i da se svim prosvetnim radnicima isplati ostatak duga od 50.000 dinara, prema sporazumu koji je potpisan 2015. godine“, ističe Adžić i dodaje da su prosvetni radnici u januaru dobili povećanje plata od sedam odsto, ali da je inflacija to već „pojela“.

“Kada su nam dali povećanje od sedam procenata i tada smo tražili 20, jer smatramo da tako treba da bude u naredne tri godine, kako bismo došli na željeni odnos plata. Podsetiću da je minimalac sada 35.012 dinara, a osnovna plata u prosveti, gde je 80 odsto zaposlenih fakultetski obrazovano, iznosi 67.050 dinara, što znači da nemamo odnos čak ni jedan prema dva”, podvlači naš sagovornik.

Učionica i đaci
Foto: Tanjug/Ministarstvo prosvete

On kaže da je prosvetarima sve ovo garantovano sporazumom sa Vladom Srbije koji je potpisan 2015. godine nakon velikih protesta. Sporazum je tada, navodi Adžić, potpisao sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tadašnji ministar prosvete Srđan Verbić i ministarka državne uprave Kori Udovički.

“Država je gluva, ljudi se menjaju na svojim pozicijama i zaboravljaju na obaveze. Njihove obaveze su bile svetosavske novogodišnje nagrade. Prosvetni radnici su računali na minimalno 5.000 dinara, što je za sedam godina 35.000 dinara. Takođe, raspoređivanjem preko 30.000 kadrovskih viškova uštedeli smo više od šest milijardi dinara, a u sporazumu je navedeno da će ta novčana sredstva biti iskorišćena za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih u prosveti. Od 2015. godine ništa nije isplaćeno osim sume od 10.000 dinara pomoći, za koju smatramo da predstavlja ponižavanje prosvetnih radnika. Od duga države od 60.000 dinara oduzeli smo tih 10.000 i potražujemo 50.000 dinara”, objašnjava Adžić.

Kada je reč o drugom zahtevu, koji se odnosi na menjanje pravilnika i uputstava u formiranju kombinovanih odeljenja, naš sagovornik kaže da je nedopustivo da se u selima gde je mali broj učenika spajaju odeljenja.

“Nećemo stati sa pritiskom jer smatramo da svako dete u svakom selu u Srbiji treba da ima istu, kvalitetnu nastavu. Spajanje odeljenja nije prirodno i ne može nastava da se izvodi u isto vreme u petom i u sedmom razredu. Zato tražimo povlačenje ovog uputstva”, ističe on i dodaje da je treći zahtev zapravo stari, ali da bi on trebalo da bude ispunjen ukoliko Srbija želi da ide ka Evropskoj uniji.

“U EU je prosek 21-22 učenika u odeljenju, kod nas je 30, a negde i 34. Zato tražimo da broj učenika po odeljenju bude ograničen na 24. Smatramo da su to vrlo realni i racionalni zahtevi”, zaključuje Adžić.

Topli obrok i regres pripadaju zaposlenima koji rade za minimalac

Vladimir Adžić, član predsedništva Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da sindikati uprkos stavu Vrhovnog kasacionog suda neće odustati od borbe da topli obrok i regres pripadaju zaposlenima koji rade za minimalac.

“Mi kao profesori nismo tražili topli obrok i regres. Smatramo da je naše pomoćno osoblje oštećeno, a sada kada država najavljuje da će minimalac biti 40.000 dinara to ukazuje da će i peti i šesti stepen zaposlenih polako ući u kategoriju minimalaca. Pomoćno osoblje radi za koeficijent 6,30 i njihova osnovica plate prema tom koeficijentu je oko 23.000-24.000 dinara. Da bi ‘dogurali’ do minimalca njihove zarade se do tog iznosa dotiraju, zato smo i smatrali da im pripada topli obrok i regres”, navodi Adžić.

  • SUNCOKRET

    24.8.2022 #1 Author

    Ako i treba, neka štrajkuju bar oni koji mogu da štrajkuju.

    Odgovori

  • SRDJAN

    24.8.2022 #2 Author

    Svake godine ista priča sa prosvetarima. Uvek moraju kroz štrajk da isteraju svoje.

    Odgovori

  • Anna

    24.8.2022 #3 Author

    Razumem zahtev da im se isplati dug, razumem i povišicu koju traže ali smanjenje broja učenika po odeljenju je van svake pameti. Retke su škole gde ima više od 25 učenika po odeljenju. U srednjoj školi u mom odeljenju bilo je 44 učenika. I niko se od profesora nije bunio. I imali smo kvalitetniju nastavu nego što je sada deca imaju.

    Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    24.8.2022 #4 Author

    Da su složni nešto bi se i postiglo.

    Odgovori

  • GOCA BG

    24.8.2022 #5 Author

    Uslove koje traze su opravdani…

    Odgovori

  • BRANA19

    25.8.2022 #6 Author

    Svi treba da se bune , dece je svakako manje nego sto je nekad bilo ..

    Odgovori

  • TATJANA

    25.8.2022 #7 Author

    I treba, nek ostvare svoja prava

    Odgovori

  • IVAN

    25.8.2022 #8 Author

    Povecajte plate prosvetarima

    Odgovori

  • VOJKAN

    25.8.2022 #9 Author

    Ko zna, možda i bude štrajka

    Odgovori

  • SNEZANA

    25.8.2022 #10 Author

    Mnogo traze.

    Odgovori

  • Dunja5

    25.8.2022 #11 Author

    Podrska, i treba da se bune. A sto se tice koliko nauce u skoli deca, mislim da je to individualno, nauce ako se sami zainteresuju za isto, profe koliko god se trudile ne mogu 100% da uticu na to da li ce neko nauciti nesto ili ne, na njima je da pridobiju djake najbolje moguce. Tako je uvek bilo i bice…

    Odgovori

  • N.N.

    26.8.2022 #12 Author

    Treba uh podrzati svakako.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.