Putin predložio normalizaciju odnosa

Rusija nema zle namere prema svojim komšijama, već samo odgovara na negativne poteze drugih zemalja, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

„Nemamo nikakvih loših namera prema našim susedima, uvek smo o tome govorili“, rekao je ruski predsednik, prenosi Sputnik. Putin se osvrnuo i na saradnju Rusije i drugih zemalja u svetlu novonastale situacije u Ukrajini, rekavši da je njegova zemlja u stanju da reši sve probleme po tom pitanju.

„Ako neko ne želi da sarađuje sa nama, mi ćemo svejedno sve te zadatke koji stoje ispred nas rešiti. Mi ćemo pobediti, jer stičemo nove veštine“, izjavio je Putin. Ruski predsednik istakao je da „ne vidimo potrebu da pogoršavamo situaciju ili pogoršavamo naše odnose“, prenosi Financial Times.

Putin je ocenio da svi treba da razmišljaju o „normalizaciji odnosa i normalnoj saradnji“. Takođe, on je naveo da prepoznaje da Rusija oseća štetne posledice odluka međunarodnih kompanija da prekinu veze sa Moskvom, tokom obraćanja putem video linka povodom podizanja ruske zastave na novom brodu u enklavi Kalinjingrad. U međuvremenu na udaru novih američkih sankcija našao se pored ostalih i portparol Kremlja, Dmitrij Peskov.

Prema navodima šefa Nacionalnog centra za upravljanje Rusijom, Mihaila Mizinceva, kijevski režim je praktično u potpunosti izgubio kontrolu nad upravljanjem državom. Prema njegovim rečima u većini ukrajinskih gradova trenutno divljaju nacionalistički bataljoni, koji su „u suštini nacisti“.

„Jedino što je Kijev uspeo poprilično organizovano da sprovede jeste da podeli vatreno oružje pripadnicima različitih radikalnih grupa bez ikakvih ograničenja“, rekao je Mizincev, dodajući da se ono koristi za „krađu i nasilje nad običnim građanima“.

U međuvremenu, Pentagon je uspostavio novu vruću liniju sa ruskim Ministarstvom odbrane kako bi se sprečile „pogrešne procene, vojni incidenti i eskalacija“, prenosi Reuters, pozivajući se na izjavu neimenovanog američkog zvaničnika. Izvor je naveo da je „dekonfliktna linija uvedena 1. marta.

SAD su više puta istakle da nemaju vojnike u Ukrajini, ali da su one i NATO saveznici zabrinuti zbog potencijalnog prelivanja rata izvan Ukrajine, uključujući i nuklearne incidente. SAD i druge članice NATO usmerili su u Ukrajinu oružje uprkos upozorenjima Moskve da se izbegne strano mešanje u ukrajinski konflikt.

NATO je u petak u Briselu razmatrao potencijal zabrane letova nad Ukrajinom, kako je zahtevao Kijev, ali je zaključio da to ne bi trebalo preduzimati. „Saveznici se slažu da ne bi trebalo da imamo NATO avione koji deluju u ukrajinskom vazdušnom prostoru ili NATO trupe na ukrajinskoj teritoriji“, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

„Pozivi da NATO uvede zonu zabrane letova u Ukrajini su neodgovorni“, ocenila je litvanska premijerka Ingrida Šimonite, upozoravajući da bi takva mera predstavljala rizik za uvlačenje vojnog saveza u direktan sukob s Rusijom, prenosi Reuters. „Verujem da su svi podsticaji da se NATO sada uključi u vojni sukob neodgovorni“, rekla je litvanska premijerka novinarima u Viljnusu.

Američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony Blinken) poručio je da će „NATO braniti sve svoje saveznike i teritoriju u slučaju bilo kakvog napada na severnoatlantski vojni savez“. On je istakao da je NATO odbrambeni savez. „Ne tražimo nikakav sukob, ali ako dođe do sukoba, spremni smo za njega i branićemo svaki pedalj teritorije NATO“, rekao je Blinken novinarima uoči sastanka, istakavši važnost okončanja rata i uključivanje diplomatije.