Rast cena nafte na svetskim tržištima nakon najave Rusije o smanjenju proizvodnje

Cene nafte porasle su u petak na međunarodnim tržištima prema 86 dolara nakon što je Rusija najavila da će smanjiti proizvodnju u martu, skrenuvši pažnju na odluku zapadnih zemalja o ograničenju cena njene nafte i naftnih derivata.

Na londonskom tržištu je cena barela nakon podne bila viša 1,41 dolar nego na zatvaranju trgovine u četvrtak i iznosila je 85,91 dolar. Na američkom tržištu barelom se trgovalo po 1,14 dolara višoj ceni, od 79,2 dolara, prenosi Mina.

Trgovce je zaokupila najava Rusije da će u martu „dobrovoljno“ proizvoditi manje nafte, za 500.000 barela dnevno, što odgovara pet odsto proizvodnje, prema rečima potpredsednika vlade Aleksandra Novaka.

Kako bi ograničili ruske prihode za finansiranje rata u Ukrajini, grupa G7 i njeni saveznici, uključujući EU, ograničili su u decembru cene ruske nafte na 60 dolara, zapretivši sankcijama osiguravaoca i prevoznicima budu li pružali usluge za skuplje barele.

Početkom februara ograničili su i cene ruskih derivata, na 45 dolara za one jeftinije, poput lož ulja, i na 100 dolara za skuplje, poput kerozina i dizela.

„Do danas prodavali smo kompletnu proizvodnju, ali, kao što je već rečeno, nećemo prodavati naftu onima koji se direktno ili nedirektno pridržavaju načela ‘ograničenja cena’”, rekao je u petak potpredsednik ruske vlade.

Neki analitičari nagađaju da se iza ruske najave skrivaju drugi motivi.

„Verujemo da odluka Rusije da se smanji proizvodnja nafte nije potpuno dobrovoljna, jer su rusku stranu na takav potez verovatno prisilili tržišni faktori“, rekao je Đovani Staunovo (Giovanni Staunovo) iz UBS-a.

Ruska najava promenila je raspoloženje na tržištu koje je bilo prigušeno zbog slabih podataka o kineskoj potražnji i strahovanja od recesije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

Organizacija zemalja-izvoznica nafte (OPEC) odvojeno je objavila da je u četvrtak barel korpe nafte njenih članica poskupio 92 centa, na 82,78 dolara.