Rast ključne kamate NBS prevelik teret za prezaduženu privredu i građane?

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od tri odsto. Istovremeno, stopa na kreditne olakšice iznosi četiri odsto, a stopa na depozitne olakšice dva odsto, tako da je čitav koridor kamatnih stopa povećan za 25 baznih poena.

„Izvršni odbor je procenio da je, u uslovima nastavljenih troškovnih pritisaka, kao i rasta uvozne inflacije iznad očekivanja, potrebno nastaviti sa pooštravanjem domaćih monetarnih uslova. Time Narodna banka Srbije nastoji da ograniči sekundarne efekte na inflaciona očekivanja i obezbedi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji, kao i da se, do kraja perioda projekcije, vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja“, saopštila je NBS.

Rast i nivelisanje referentne kamatne stope trajaće negde do kraja 2023. godine segmentovanim povećavanjem kao i do sada, što znači permanentno povećanje cena dinarskih kredita privredi i građanima Republike Srbije, ocenjuje za Biznis.rs prof. dr Predrag Mitrović, predsednik udruženja “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“.

„Ako Narodna banka Srbije nastavi podizanje ovim tempom od 0,25 do sledeće godine, imajući u vidu korekcije koje se sada javljaju, moja procena je da će biti u rasponu od 3,75 do četiri odsto, što je u uslovima prezadužene privrede Srbije prevelik teret pre svega za privredu, ali i njene građane”, smatra naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju, NBS u ovom momentu koristi pogrešan način u rešavanju problema inflacije, koja je pre svega uvezena, a povećanje referentne kamatne stope neće značiti ništa, imajući u vidu visinu inflacije. On podvlači da se sa “lečenjem” inflacije ne suočava samo Narodna banka Srbije već i centralna banka EU, FED i svi veliki kreatori monetarno kreditne politike u svetu.

“Inflacija je pre svega uvezena, posledica je ekonomske krize koja nije sanirana 2008. godine, pokušaja lečenja te krize ekspanzijom monetarističkih mera, prevelikim štampanjem novca centralne banke EU i FED-a, a sa druge strane i činjenice da smo imali pandemiju koja je u jednoj ozbiljnoj meri uzdrmala tržište, pre svega lance snabdevanja i dodatno doprinela da svi ovi negativni trendovi ne mogu tek tako sanirati, činjenicom da je pandemija izazvala smanjenje globalne proizvodnje i prekid lanaca snabdevanja, a nakon njenog „stišavanja“ i rast cena energenata, usled  sukoba Rusije i Ukrajine”, navodi naš sagovornik.

„Zapadne ekonomije su na ivici recesije i to je zabrinjavajuća vest, osim za najmoćnije zapadne poslovne, pa i neke političke strukture, koje po svemu sudeći stoje iza ‘resetovanja’ novog finansijskoj i globalnog svetskog poretka“, dodaje on.

“Čitava ova priča oko referentne stope u Republici Srbiji ima sve manjeg značaja, jer u cilju postizanja stabilnosti cena kao primarnog cilja monetarno kreditne politike Narodna banka Srbije koristi referentnu stopu kao osnovni instrument. Međutim, zbog uslova u kojima funkcioniše monetarno finansijski sistem Republike Srbije transmisioni mehanizam monetarne politike se vrši uglavnom preko kanala deviznog kursa dok kanal kamatnih stopa gotovo da nije u funkciji. I veliki uticaj kanala deviznog kursa determinasan je velikim uticajem pre svega evra i centralne banke Evropske unije na našu zemlju, pa se otuda postavlja pitanje efikasnosti referentne kamatne stope kao instrumenta monetarno kreditne politike koji poslednjih nekoliko godina uistinu dobija sekundarni karakter u monetarnoj regulaciji”, ističe Mitrović.

Kako ukazuje naš sagovornik, to se može videti na jednostavnom primeru. Naime, kako napominje, cene usluga banaka u Srbiji zbog niskog raspona između aktivne i pasivne kamatne stope nisu mogle da generišu adekvatan profit po banke, odnosno njihove akcionare, top menadžment i srednji menadžment, pa su banke krenule da naplaćuju šta god su mogle, od povećanja održavanja računa u platnom prometu privredi i građanima, izdavanja potvrda, provizije uplate pazara i isplate gotovog novca dok u isto vreme radnici u bankama umesto osam sati rade deset ili 12, nisu adekvatno nagrađeni za svoj rad, a novac i bonusi se generišu srednjem i top menadžmentu uz prevashodno podmirivanje primarnih definisanih zarada akcionara banaka.

“Poenta je da je između aktivne i pasivne kamatne stope, odnosno cene izvora sredstava na domaćem tržištu i kamatne stope prodaje kredita, bila mala razlika zato su banke krenule da naplaćuju šta god su mogle od usluga do povećanja cena održavanja tekućeg računa i naloga u platnom prometu da bi zarađivale na takozvanim nerizičnim plasmanima i generisali dodatni profit. Došlo je do promena cena izvora sredstava i Evropske unije i u dinarima i automatski će sada doći do povećanja i referentne kamatne stope i rasta kamatnih stopa na plasmane banaka i to pre svega u segmentu stanovništva jer je to najjednostavnije povećati i zaraditi, pogotovo na kreditnim plasmanima koji su vezani za korišćenje kreditnih kartica, koje su u dinarima. Podizanje referentne kamatne stope imaće taj efekat i rast pre svega visokorizčnih plasmana banaka, kako se inače tretiraju dozvoljena prekoračenja banaka koja su enromno skupa i prelaze gotovo 30 procenata”, objašnjava Mitrović.

Kamate na dozvoljeni minus 30 odsto, na deviznu štednju dva

On ukazuje i na enorman raspon između kamata na dozvoljeni minus i deviznu štednju i pita se dokle će privreda i građani moći da podnesu teret enormne razlike između aktivne i pasivne kamatne stope.

“Ako pogledamo raspon sada između 30 odsto kamate na dozvoljeni minus i dva odsto kamate na deviznu štednju, kada banka prikuplja novčana sredstva od stanovništva kao izvor sredstava, vidimo da je reč i u jednom i u drugom slučaju o oblicima zaduživanja. U prvom, kada vi odneset novac u banku za štednju u dinarima dobijete dva odsto kamate jer je to vid zaduženja banke, a kada se vi kao klijent zadužujete kod te iste banke ona vam plasira kredit po 30 procenata”, podvlači Mitrović.

U slučaju da banke nastave da se ophode na ovaj način, on kaže da postoji ozbiljan mehanizam koji predlaže privrednicima i građanima, koji nije dobar sa makroekonomskog aspekta, ali može da bude znak upozorenja poslovnim bankama.

“To je da sve što imamo kao privrednici ili građani na određeni vremenski rok povučemo sa nivoa depozita iz poslovnih banaka i pokažemo snagu jer banke treba da shvate da taj novac koji koriste i zarađuju je novac građana Srbije jer njihove kreditne linije koje se plasiraju ovde su strogo kontrolisane i strogo definisane određenim uslovima koje traže i koje imaju za cilj ispunjenje nekih drugih uslova odnosno efekata koje žele da postignu sa srpskom privredom”, zaključuje prof. dr Predrag Mitrović, predsednik udruženja “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“.