Rast u ovoj godini manji za 2,5 odsto

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije očekuje rast u 2022. godini od 3,2 procenta za 23 zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE). U poređenju sa prošlogodišnjim cifrom od 5,7 procenata, to je značajno usporavanje od 2,5 procentnih poena. Glavni razlog su lošiji izgledi za rast sa kojima se suočavaju Rusija (dva odsto) i Turska (3,5 odsto), dve najveće ekonomije u regionu.

Ekonomije zemalja Višegradske grupe – Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske – trebalo bi da nastave snažan rast, u proseku od 4,6 odsto u 2022. godini i 4,4 u 2023. godini. Ekonomski uticaj pandemije trebalo bi da ostane pod kontrolom, iako je broj zaraženih u mnogim istočnoevropskim zemljama alarmantan. Niske stope vakcinacije i relativno starija populacija predstavljaju rizik za ekonomski oporavak, uprkos tome što se varijanta omikrona pokazala blažom.

U slučaju Rusije, nove ekonomske sankcije EU i SAD, koje se mogu očekivati u slučaju oružanog sukoba u Ukrajini, utiču na prognoze, kao i dugotrajne strukturne slabosti Rusije, ocenjuje glavni autor analize Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije i zamenik direktora Ričard Griveson (Richard Grieveson). On u slučaju Turske, navodi da se ekonomski procvat prethodnih godina istopio zajedno sa njenom valutom, jer je rastuća inflacija ograničila izglede za rast te zemlje.

U odnosu na prošlu jesen, Bečki institut je revidirao svoju prognozu za region CESEE za 2022. i 2023. godinu. Za ovu godinu prognoze rasta su nešto pozitivnije za Bugarsku (3,8 odsto), Češku (4,0 odsto), Srbiju (4,9 odsto) i Severnu Makedoniju (3,5 odsto). Reviziju prognoze naniže doživele su Rusija (2,0 odsto), Belorusija (1,0 odsto), Bosna i Hercegovina (2,5 odsto) i Slovačka (3,9 odsto).

Visoka inflacija je najveći rizik za ekonomski oporavak u regionu CESEE – rangirajući se ispred i sukoba sa Rusijom i pandemije covid-19. Dok je inflacija u zapadnoj Evropi viša nego što je bila dugi niz godina, to nije slučaj u većem delu CESEE. Ipak, inflacija takođe opterećuje zemlje u istočnoj Evropi, gde potrošnja na energiju i hranu čini mnogo veći udeo ukupne potrošnje nego u zapadnoj Evropi. Kao posledica toga, vlade Mađarske, Srbije i Severne Makedonije su uvele kontrolu cena hrane. U međuvremenu, Poljska i Rumunija razgovaraju o sličnom potezu.

U daljoj analizi Bečkog instituta navodi se da posle inflacije od 8,7 odsto prošle godine, ove godine očekujemo ponderisani prosek od 10,3 odsto u CESEE – u Turskoj čak 26,2 odsto. Međutim, stopa inflacije u zemljama Višegradske grupe, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj, trebalo bi da bude u proseku 5,2 odsto. Inflacija će ostati visoka još najmanje nekoliko meseci. Najvažnije pitanje je da li će to dovesti do održivog povećanja plata.

„Ako se to dogodi, čeka nas produženi period inflacije koja će biti znatno viša nego što je većina država u istočnoj Evropi doživela od 2008. godine“, kaže Griveson.

Najverovatniji scenario je, međutim, da će se poskupljenja smiriti do sredine godine. S jedne strane, konstatovani su najveći poremećaji na strani ponude – problemi sa međunarodnim lancima snabdevanja – koji bi do tada trebalo da se povuku; a sa druge strane, visoke cene energenata takođe verovatno neće opstati. Međutim, ove prognoze su podložne neobično visokom stepenu neizvesnosti, ocenjuje Bečki institut za međunarodne ekonomske studije.