Razvoj Beograda ključan za ubrzani rast cele Srbije

Rast Beograda ključan je za dalji ubrzani rast Srbije, zbog čega je od izuzetne važnosti novi projekat razvoja „Beograd 2030“, smatra predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

„Rast Beograda je ključan za rast i brzinu rasta Srbije. U 2020. godini čak 42,1 odsto ukupnog BDP-a Srbije je stvoreno u Beogradu. Ako Beograd stane i Srbija staje“, kazala je premijerka u četvrtak na predstavljanju Plana strateških i operativnih ciljeva razvoja Beograda do 2030.  godine.

Ona je dodala da su u ovom trenutku, i pored toga što Srbija ima „i jak Niš i jak Novi Sad, Čačak i Kragujeva, vizija i jačina Beograda za dalji rast, od neizmerne, esencijalne važnosti za dalji razvoj Srbije“, prenosi Beta.

Brnabić je navela da u projektu razvoja Beograda do 2030. godine postoje tri oblasti za koje očekuje da će se poklopiti i sa budućim prioritetima Vlade Srbije za dalji rast zemlje.

„Na prvom mestu je zelena agenda i kroz nju unapređenje kvaliteta života Beograđana, potom nastavak digitalizacije i dalje modernizacija usluga građanima, zdravstvenog i obrazovnog sistema, ali i digitalizacija zelene agende, odnosno uvođenje koncepta pametnog grada“, kazala je premijerka.

Dodala je da je treća značajna oblast politika održivog razvoja.

Prema njenom mišljenju, novi simboli Beograda biće linijski park, novi mostovi, uređeni Terazijski plato, novi ekološki autobusi i javni bicikli, brodski prevoz, kao i nova zgrada Fakulteta muzičke umetnosti, koncertna dvorana, Kreativni centar „Ložionica“, te Muzej Nikole Tesle koji će biti u staroj elektrani.

Brnabić smatra i da danas više ne važi krilatica „Srbija radi, Beograd se gradi“, odnosno da je „promenjena na način da se danas cela Srbija gradi“.

 Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da će Program razvoja „Beograd 2030“, omogućiti da Beograd bude „moderan, uređen, grad za sve“.

On je, predstavljajući program vizije razvoja Beograda do 2030. godine na kome je rađeno 14 meseci, rekao da je to „kruna rada administracije“, koja je konsultovala stručnjake, nevladine organizacije, fakultete, ugledne pojedince i sve koji mogu da daju doprinos viziji razvoja grada.

„Želeli smo da Beograd ima ono što imaju najveći svetski gradovi poput Njujorka, Londona, Pariza, Berlina, Beča. Program neće zavisiti od toga ko personalno predstavlja administraciju u Beogradu ili koja je stranka na vlasti“, rekao je Vesić.

Dodao je da je to program za sve Beograđanke i Beograđane, i da sadrži opšte vrednosti.

Istakao je da je desetogodišnja vizija razvoja Beograda sastavljena od devet poglavlja sa najvažnijim društvenim, tehnološkim, ekonomskim i ekološkim temama, odnosno najvažnijim projektima grada.

Osnovni potencijal rasta beogradske ekonomije, prema njegovim rečima, je konkurentna urbana ekonomija, nisu više prihvatljivi jeftini resursi niske zarade, već dobra infrastruktura, saobraćajna pristupačnost, univerzitetski centri, društvena odgovornost.

„Beogradska privreda mora da izvozi više, uvozi manje, koristi više znanja, manje troši energiju i više koristi domaću pamet“, rekao je Vesić.

Dodao je da su osnovna poglavlja na kojima će se bazirati program konkurentna ekonomija trgovina, turizam, prerađivačka, industrija i poljoprivreda.