BiH pod lupom eksperata za ocenu mera protiv pranja novca i finansiranja terorizma

Bosna i Hercegovina će od jeseni biti pod posebnim nadzorom Komiteta eksperata za evaluaciju mera protiv pranja novca i finansiranja terorizma – Moneyval, jer je u proteklih pet godina novčano sankcionisala samo jednu osobu na restriktivnoj listi u skladu sa rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Jedan od članova Udarne grupe za borbu protiv terorizma i pretnji terorizmom kaže da najveću odgovornost za ovo snose Državna agencija za istrage i zaštitu i Obaveštajno-sigurnosna agencija BiH.

„Savet ministara BiH je u decembru 2018. godine doneo Odluku o stavljanju fizičkog lica na Listu označenih lica na koje će se primenjivati mere ograničenja. Prema toj odluci, na spisku označenih je samo Mirsad Kandić, koji je uhapšen u BiH 2017. godine, a potom izručen SAD, gde je nedavno osuđen na doživotnu kaznu zatvora zbog pomaganja u regrutovanju za ISIL”, objašnjava sagovornik hrvatskog Poslovnog dnevnika.

Tim ocenjivača iz Moneyvala boraviće u Bosni i Hercegovini od 29. oktobra do 13. novembra 2023. godine i pet dana će boraviti u Republici Srpskoj.

„Oni dolaze da procene usklađenost sistema za sprečavanje i borbu protiv pranja novca i finansiranja terorističkih aktivnosti. Kako stvari stoje, ozbiljan problem tokom evaluacije biće to što finansijske sankcije nisu adekvatno primenjene u skladu sa Odlukom o sprovođenju restriktivnih mera pojedinih rezolucija Saveta bezbednosti UN“, objašnjava sagovornik portala koji je insistirao na anonimnosti.

Prema njegovim rečima, Bosna i Hercegovina je u Siriji imala više od 300 stranih boraca, od kojih se jedan deo vratio u BiH i većina ih je osuđena, nekoliko čeka deportaciju, dok su za trećim raspisane crveno-plave poternice.

„Trebalo je svi da budu tretirani u skladu sa pomenutom odlukom o sprovođenju Rezolucije Saveta bezbednosti UN i morali su da budu uvršteni na restriktivnu listu. To znači da bi sve njihove finansijske transakcije bile pod posebnom lupom. Pojednostavljeno, kada bi došli u banku da otvore račun ili da izvrše bilo kakvu transakciju, čim bi se unelo njihovo ime i JMBG službenik banke bi odmah trepnuo i znao da se radi o osobi sa liste zabranjenih“, objašnjava on.