BRIKS je decenijama daleko od ekonomskog pariranja Zapadu

Petnaesti godišnji samit članica BRIKS-a biće održan od 22. do 24. avgusta u Južnoj Africi. Blok zemalja čiji su osnivači Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika dobio je nekolicinu novih zemalja-kandidata za prijem u savez, pa se očekuje odlučivanje o njihovom pristupanju, uz osvrt na sadašnju geo-političku situaciju. Iako pompezno najavljivana u javnosti, diskusija o potencijalnom kreiranju zajedničke valute po svoj prilici će izostati.

Svetski mediji su poslednjih nekoliko dana puni analiza o mogućem ekonomskom suprotstavljanju BRIKS-a snazi Zapada, u vremenu posrnule globalizacije i rastućih tenzija usled aktuelne ukrajinske krize.

Koliko su zaista ozbiljne mogućnosti BRIKS-a da uzurpira svetsku ekonomiju i, posebno, koliki je uticaj ovog međudržavnog saveza na privredu Srbije, pa i celog Balkana?

U našem regionu svakako je najprimetniji uticaj Kine, pre svega kroz učešće u infrastrukturinim projektima, od Pelješkog mosta u Hrvatskoj do srpskih auto-puteva.

Može se reći da je u ekspanziji kineskih investicija u inostranstvu ovakav model dominantan već par decenija, a možda najbolji primer predstavljaju zemlje istočne Afrike. Kroz sadejstvo državnih građevinskih preduzeća i ogromnih graditeljskih kompanija sprovodi se ugovaranje, kreditiranje, pa potom i izgradnja potrebne infrastrukture. Kao posledica toga, zemlje u kojima su izvođeni radovi mahom ostaju u dugovima prema Kini.

Kako je objavila Narodna banka Srbije u svom izveštaju početkom meseca, dug Srbije prema Kini je na kraju prvog tromesečja ove godine iznosio 3,7 milijardi evra, što predstavlja 8,4 odsto ukupnog spoljnog duga Republike Srbije.

U isto vreme, tri najveća izvoznika iz naše zemlje su kineske firme – Zijin Mining, Zijin Copper i HBIS grupa. Kina je drugi po veličini ulagač u Srbiju u poslednjih deset godina, iza znatno bliže Evropske unije, sa oko 4,2 milijarde evra investicija.

S druge strane, kada se govori o ruskim ulaganjima, u svetlu domaće političke scene i vlasničkih udela u kompanijama jako je teško razlučiti gde prestaje politički, a počinje čisto ekonomski interes. Pored vlasništva u ključnoj energetskoj kompaniji, Naftnoj industriji Srbije, primetno je da su Rusi prošle godine otvorili oko hiljadu preduzeća u našoj zemlji, što je čak deset puta više od uobičajenog broja poslednjih godina.

Razlog za toliko povećanje naravno leži u prebacivanju poslovanja iz matične zemlje zbog uvođenja sankcija zapadnih zemalja kao posledica ratovanja u Ukrajini, ali opet – taj broj nije zanemarljiv i veći je nego u drugim zemljama s prostora bivše Jugoslavije.  

“U ovom trenutku uloga BRIKS-a je i dalje više ispolitizovana nego što ima realno pokriće. Da li neka ekonomska asocijacija ima ekonomski uticaj, i koliki, zavisi pre svega od međusobne povezanosti njenih članica. Ozbiljna prekretnica bi bila kada bi ovaj blok zemalja – ili bilo koji drugi – bio u situaciji da uvede nekakvu jedinstvenu valutu, ali da dođe do toga potrebno je da se pređe dalek put. To podrazumeva usklađivanje makroekonomskih i poreskih politika, što na primeru EU vidimo da je trajalo decenijama. Pa EU ni danas nije čvrsta niti ujedinjena po mnogim pitanjima”, komentariše za Biznis.rs ekonomista Danilo Šuković.

Prema njegovim rečima, BRIKS za sada znači samo povezanost “na papiru”, što ne znači da vremenom neće prerasti u nešto više, ali bombastične najave o nekakvom ujedinjavanju radi pariranja Zapadu daleko su od stvarnosti.

S druge strane, formalna povezanost tih država nijednu od njih ne podstiče ili ograničava da individualno sarađuju sa Srbijom ili bilo kojom drugom zemljom.  

“Svakako će zemlje koje pripadaju ovom bloku da dogovore multilateralnu saradnju u trgovini, da ukinu pojedine carine i ubrzaju međusobni protok robe. Takvih organizacija i dogovora već ima po svetu, uvek je bilo, i to je sasvim legitimno – primeri su Sporazum o transpacifičkom partnerstvu (TPP) ili CEFTA. Ali treba uzeti u obzir i, recimo, da će jedan Brazil u trgovini sojom sa Kinom uvek iznad svog ramena imati bliže, i ekonomski uticajnije, Sjedinjene Američke Države koje mogu da reaguju boljom ili bržom ponudom”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da će, na kraju, uvek da nadvlada goli ekonomski interes.

Povodom najavljenog proširenja BRIKS-a Šuković još jednom podcrtava da nije poenta u tome koliko će se BRIKS širiti nego koliko te države mogu biti istinski integrisane. Pretpostavka je da će veći broj članica dovesti do veće političke snage, uz ideju stvaranja povlašćenog zajedničkog tržišta.

 “Aktuelna previranja u svetu zbog rata u Ukrajini, razočarenje u globalizaciju i povratak autarhiji i protekcionizmu su po meni retrogradne pojave, i u takvim uslovima više uticaja mogu imati ovakva udruživanja koja ruše globalizaciju – paradoksalno upravo njenim elementima udruživanja”, zaključuje Danilo Šuković.  

Sutra pročitajte drugi deo našeg istraživanja: Bez Putina i bez razgovora o zajedničkoj valuti