Crnogorski građani i banke zainteresovani za nastavak projekta „Hiljadu plus“

Za nastavak projekta “Hiljadu plus”, kojim se stanovnicima u Crnoj Gori omogućava da po povoljnijim uslovima reše stambeno pitanje, zainteresovani su građani i banke, ali ne i građevinske kompanije, naročito ako ostanu slični uslovi iz prethodne, četvrte faze sa kraja 2020. godine.

Bankari i građevinari poručili su da se po starim uslovima opet projekat ne može realizovati, prenosi agencija Mina, pozivajući se na Vijesti.

Vlada Crne Gore je u budžetu ostavila mogućnost zaduženja od 10 miliona evra kod Banke za razvoj Saveta Evrope (CEB) za nastavak ovog projekta, ali pregovori oko tog zaduženja još nisu završeni.

Problem je i veliki rast cene nekretnina u poslednje dve godine, kao i rast euribora i kamatnih stopa prošle godine.

Iz Ministarstva ekologije, prostornog planiranja i uređenja prostora ranije su izjavili za Vijesti da je neophodno da dođe do stabilizacije cena i iznosa kamata kako bi projekat mogao uspešno da se realizuje.

U prethodnoj, četvrtoj fazi, kamata je bila 2,99 odsto uz troškove obrade od 0,3 osto, dok je tadašnji uslov bio da maksimalna ponuđena cena kvadrata može biti 1.100 evra. Tada je prosečna efektivna komercijalna kamatna stopa na stambene kredite iznosila 4,8 odsto. Euribor, referentna kamatna stopa koja čini osnov za obračun kamata, krajem 2020. godine vredeo je nula, a u četvrtak je bio 3,13 odsto.

Prosečna kamata na odobrene stambene kredite u januara ove godine, kada je bio niži euribor, iznosila je 5,92 odsto. U poslednjem kvartalu 2020. godine, kada je određen uslov da maksimalna cena kvadrata može biti do 1.100 evra, prosečna cena kvadrata u novogradnji, prema podacima Monstata, u komercijalnoj prodaji na nivou Crne Gore iznosila je 1.160 evra, a u Podgorici je bila 1.180 evra.

Cene kvadrata stana, prema Monstatu, sada su skoro 30 odsto veće, pa na nivou Crne Gore iznose 1.410, a u Podgorici 1.480 evra. Zbog rasta cene stanova i kamatnih stopa, rata na istu veličinu stana sada bi mogla biti veća i 50 odsto.

Iz NLB, Prve i Crnogorske komercijalne banke (CKB) su izjavili da su zainteresovani da učestvuju u nastavku projekta.

Većina građevinskih kompanija sa kojima su Vijesti kontaktirale izjavile su da nisu zainteresovane za učešće. Kako su naveli, u prethodnoj fazi su imali problema jer su nakon zaključenja ugovora skočile cene građevinskog materijala, dok su s druge strane sada zadovoljni redovnom prodajom stanova na koju utiče i veliko interesovanje stranaca.

”Prošli put smo prodali stanove za 1.100 evra po kvadratu. Zatim je usledila korona, kada je bila otežana gradnja zbog samih epidemioloških mera i nestašica građevinskog materijala, dok je interesovanje kupaca bilo na nuli. Početkom prošle godine zbog rata u Ukrajini, cene građevinskog materijala su povećane od 50 do 100 odsto. Tako da za dobijeni novac nismo ni približno mogli izgraditi isti broj stanova”, kazao je izvor iz građevinskog sektora.