Da li je skraćenje radnog vremena reforma koja bi Crnu Goru mogla skupo da košta?

Vest da je Crna Gora na korak od uvođenja sedmočasovnog radnog vremena odjeknula je u regionu. Da je ova zemlja blizu pronalaska modela kojim bi bili zadovoljni i sindikati i poslodavci nedavno je potvrdio i crnogorski premijer Milojko Spajić.

Kako je saopšteno, namera je da se kroz široke konsultacije sprovede jedna od najvećih reformi u oblasti rada koja za cilj ima „unapređenje kvaliteta života građana i više vremena za porodice, ali i efikasniji i produktivniji rad“.

Generalna sekretarka Unije poslodavaca Crne Gore (UPCG) Suzana Radulović u razgovoru za Biznis.rs ističe da bi jednostrano uvođenje takve mere, bez prethodne detaljne analize i dogovora sa socijalnim partnerima, moglo izazvati značajne dodatne troškove i opterećenja za poslodavce.

“Smatramo da je važno da se socijalna politika vodi odgovorno i kategorično smo protiv toga da se teret isključivo adresira privredi, što je u Crnoj Gori već dugo prisutno kao praksa. Evidentno je da bi uvođenje sedmočasovnog radnog dana imalo različite efekte po sektorima – dok bi možda bilo lakše primenjivo u nekim administrativnim ili uslužnim granama, sektori kao što su turizam, trgovina, građevinarstvo, poljoprivreda i proizvodnja suočili bi se sa ozbiljnim izazovima u organizaciji rada, produktivnosti i troškovima. Zato se za ovakvu reformu ne može tražiti univerzalno rešenje”, ocenjuje naša sagovornica.

Prema njenim rečima, pregovori sa predstavnicima Vlade Crne Gore tek su započeti, a imajući u vidu sve izazove koji se pred privredom pojavljuju u kontekstu ovako značajne promene, biće “i naporni i zahtevni”. Kako kaže Radulović, cilj UPCG nije da zaustavi reforme, već da zajedno sa partnerima dođe do održivih rešenja koja neće ugroziti konkurentnost crnogorske privrede i radna mesta.

Kao deo pripreme za taj proces Unija poslodavaca Crne Gore sprovešće u narednim danima anketu među članstvom i poslovnom zajednicom, kako bi obezbedila stav koji „legitimno odražava stanje, kapacitete i potrebe ukupne privrede – iz različitih sektora, veličina preduzeća i regiona“.

Takođe, 4. juna biće organizovan prošireni sastanak Upravnog odbora UPCG sa članstvom iz svih sektora, i ministarkom rada Naidom Nišić i njenim timom, kako bi se razgovaralo o svim aspektima ove inicijative.

Hoće li smanjenje radnog vremena uticati na zarade zaposlenih?

Generalna sekretarka Unije poslodavaca Crne Gore ocenjuje da potencijalni efekti ovakve mere zavise od brojnih faktora: delatnosti, organizacije rada, tehničko-tehnološkog nivoa preduzeća, kao i postojeće radne kulture.

“Dok u nekim delatnostima eventualno može doći do povećanja produktivnosti uz kraće radno vreme, u većini sektora realne ekonomije kraće radno vreme ne znači automatski i veću efikasnost. Tako, recimo u turizmu, građevini, trgovini, poljoprivredi i proizvodnji, previše drugih faktora utiče na ukupne efekte i rezultate (hroničan nedostatak adekvatne radne snage, zavisnost od vremenskih uslova, sezonalni karakter delatnosti…), tako da bi skraćenje radnog dana samo dodatno iskomplikovalo ionako tešku situaciju u tim delatnostima”, navodi Suzana Radulović za Biznis.rs.

Na pitanje da li će smanjenje radnog vremena uticati na zarade zaposlenih i prihode kompanija, naša sagovornica kaže – „ukoliko se od poslodavaca očekuje da za isti nivo zarada organizuju posao sa sat vremena manje svakog dana, to faktički znači povećanje cene rada po satu“.

“U mnogim firmama to bi stvorilo ozbiljan finansijski pritisak koji se mora ili amortizovati iz državnog budžeta ili bi se neminovno preneo na zaposlene i/ili potrošače. Postoji više nego realan rizik da bi kompanije, pritisnute dodatnim troškovima i smanjenjem prihoda, bile prinuđene da revidiraju zarade, smanjuju broj radnika ili ograniče rast. Zato insistiramo na temeljnoj proceni rizika i troškova, pa na osnovu nje i odgovornoj proceni da li je baš sada pravo vreme da se ide sa tom reformom. U UPCG mislimo da ukupan poslovni ambijent u Crnoj Gori ukazuje da nismo spremni za tako veliki korak”, ističe generalna sekretarka Unije poslodavaca Crne Gore (UPCG) Suzana Radulović.

Neradna nedelja za trgovine već se negativno odrazila na ovaj sektor

Uvođenje neradne nedelje za trgovine u Crnoj Gori sprovedeno je kroz Zakon o unutrašnjoj trgovini, a ne kroz Zakon o radu, što, kako kaže Radulović, samo po sebi otvara ozbiljna pitanja o pravnoj i institucionalnoj utemeljenosti te mere.

“Posebno je problematičan način na koji je odluka doneta — bez sveobuhvatne javne rasprave i bez uključivanja ključnih socijalnih partnera, među kojima je i Unija poslodavaca Crne Gore (UPCG). Uprkos činjenici da ova odluka direktno utiče na radno-pravni status zaposlenih, kao i na poslovanje velikog broja privrednih subjekata u sektoru trgovine, Ministarstvo ekonomije je ovu meru usaglasilo samo sa Privrednom komorom, koja je u ovom slučaju zanemarila interese privrednika, naročito onih iz reda preduzetnika, mikro i malih preduzeća”, ističe Suzana Radulović.

Kako kaže, pored pravnih i institucionalnih manjkavosti u načinu donošenja ove norme, njen negativan uticaj na sektor trgovine je vrlo konkretan i merljiv.

“Trgovina predstavlja jednu od ključnih privrednih grana u Crnoj Gori, sa velikim brojem zaposlenih i značajnim doprinosom budžetu, a uvođenje zabrane rada nedeljom je izazvalo pad prometa, posebno u maloprodaji i turističkim centrima. Poseban problem javlja se u kontekstu turizma, koji je strateška grana crnogorske ekonomije. U turističkoj sezoni nedelja je dan najveće potrošnje – turisti tada kupuju suvenire, lokalne proizvode, ali i svakodnevne potrepštine. Zatvorene trgovine direktno utiču na kvalitet turističke ponude, ali i na celokupno iskustvo posetilaca, čime se smanjuje konkurentnost Crne Gore kao destinacije”, navodi naša sagovornica.

Radulović podseća da je UPCG još pre šest godina podnela Inicijativu za ocenu ustavnosti osporene odredbe, ukazujući na to da je reč o ograničenju koje zadire u osnovna prava na rad i slobodu preduzetništva zagarantovanu Ustavom, uvodi diskriminaciju trgovine u odnosu na ostale privredne grane, ali i unutar same trgovine.

“Ipak, do danas nemamo odluku Ustavnog suda, što ozbiljno narušava pravnu sigurnost i poverenje u institucije sistema. Takva pravna neizvesnost dodatno otežava planiranje i poslovanje u sektoru trgovine, ali i šire”, zaključuje Radulović.

Crna Gora postaje predvodnik u regionu?

Komentarišući uvođenje sedmočasovnog radnog vremena u Crnoj Gori, predsednik Centra za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo Mario Reljanović u razgovoru za Biznis.rs ističe da to za ovu zemlju nije iznenađujuće, jer je ona i do sada dosta radila na odstupanju od nekih praksi koje postoje u regionu.

“Crna Gora je relativno malo tržište rada, specifično po tome što zavisi pretežno od jedne delatnosti – turizma i ima dosta veliki javni sektor. Podsetiću da je ova zemlja prva drastično povećala minimalne zarade i od ove godine prva u regionu ima dve vrste minimalnih zarada, koje zavise od nivoa obrazovanja”, ističe Reljanović.

Kako kaže naš sagovornik, mnoge zemlje širom Evrope već imaju uređeno puno radno vreme koje je kraće od 40 sati nedeljno, što potvrđuje i izveštaj Evropskog statističkog zavoda (Eurostat).

“To nije ništa toliko revolucionarno i sama činjenica da nama izgleda potpuno apstraktno pokazuje da smo mi ostali u devedesetim godinama, kada se ustalilo da je potpuno normalno da se radi 40 sati nedeljno”, navodi Reljanović i ističe da postojeći srpski Zakon o radu već predviđa puno radno vreme između 36 i 40 sati.

Dakle, poslodavci već sada imaju mogućnost da smanje radno vreme na 36 sati, a da to ne utiče na zaradu, odnosno računa se kao puno radno vreme. Ipak, Reljanović tvrdi da to radi vrlo mali procenat poslodavaca.

On takođe navodi da zakoni uglavnom dozvoljavaju i da se kroz kolektivno pregovaranje smanji broj radnih sati.

“U metalurškoj industriji u Nemačkoj je puno radno vreme 28 sati. Kod nas je u posebnom kolektivnom ugovoru za lekare, odnosno zaposlene u zdravstvenim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija, takođe bilo predviđeno na određenim pozicijama da se smanji puno radno vreme sa 40 na 38 sati”, naglašava Reljanović.

Naš sagovornik smatra da je najavljeni plan Crne Gore dosta ambiciozan i kaže da je u mnogim delatnostima u kojima je uvedena četvorodnevna radna nedelja zabeležena veća produktivnost radnika, odnosno pokazalo se da njihov radni učinak nije opao.

“Iskreno se nadam da to nije samo politička odluka, da je sprovedeno neko istraživanje i da to neće uticati previše na privredu”, kaže Mario Reljanović i navodi primer Hrvatske kao zemlje u kojoj je na samom početku zabrana rada nedeljom loše sprovedena.