Hrvatska ima veliki nedostatak kvalifikovane radne snage

Nedostatak kvalifikovane radne snage najveći je ograničavajući faktor proizvodnje u Hrvatskoj, a to će se nastaviti i narednih godina – iznesena je analiza HNB-a u Hrvatskoj privrednoj komori.

Sednici o tržištu rada i manjku radne snage prisustvovao je i guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić, koji je utvrdio da hrvatsko tržište rada prati desetogodišnji trend kontinuiranog rasta zaposlenosti i pada nezaposlenosti, kao i rasta plata, piše Seebiz.

On je, međutim, ukazao na konstantan nedostatak radne snage koji će se, prema njegovim rečima, nastaviti i koji se delom može objasniti demografskim trendovima, jer se broj radno sposobnog stanovništva smanjuje.

„To je problem koji se, na neki način, pokušava rešiti uvozom radne snage, koji je u porastu poslednjih četiri-pet godina, ali i delimično angažovanjem penzionera kojima je omogućen rad na pola radnog vremena”, rekao je Vujčić.

„Ono što govore projekcije Ujedinjenih nacija je da ćemo u narednih 20 godina izgubiti 400.000 radno sposobnih, od 20 do 64, 65 godina, i to ćemo morati na neki način da rešimo, delom i povećanjem stope učešća, delom aktiviranjem starije penzionerske populacije ili produžavanjem starosne dobi za odlazak u penziju”, rekao je on.

On je dodao da na tržištu ima oko 30.000 ljudi koji rade i zadržavaju status penzionera, uz procenjenih 100.000 stranaca koji rade u Hrvatskoj.

Prema rečima guvernera, potrebno je povećati učešće na tržištu rada. On je ukazao na pozitivne podatke prema kojima je stopa broja radno sposobnih ljudi koji su aktivni na tržištu rada poslednjih godina porasla za osam procentnih poena i danas je dostigla 70 odsto. Međutim, to je i dalje ispod proseka EU od 75 odsto. Samo kada bi, naveo je Vujčić, dostigli taj prosek EU, to bi značilo još 120.000 radnika na tržištu rada. Da imamo to, ne bi nam bila potrebna strana radna snaga, dodao je on.

Predsednik Privredne komore Zagreb Josip Zaher rekao je da izazov za poslodavce više nije novac, već da je ograničavajući faktor nedostatak radnika. Prošle godine izdato je između 170.000 i 180.000 radnih dozvola za strane radnike, dok je 100.000 stranaca stalno prisutno na tržištu rada. Niz aktivnosti, naveo je on, mora biti izvozno orijentisan da bi naše kompanije napustile malo domaće tržište. Međutim, za to su potrebni ljudi – kojih nema.

Zaher smatra da na tržište rada treba pre svega staviti domaće ljude, jer to, između ostalog, generiše domaću potrošnju.

Problem je, prema njegovim rečima, što u Hrvatsku iz inostranstva dolazi uglavnom niskokvalifikovana radna snaga, dok je visokokvalifikovanih oko jedan odsto.

On je naglasio da je početkom godine samo za Zagreb i Zagrebačku županiju izdat veliki broj radnih dozvola za strance, više od 17.000. On pretpostavlja da će na nivou države ove godine biti izdato više radnih dozvola za strance nego prošle godine.

„Moramo ići na robotizaciju, na nove tehnologije koje zahtevaju manji broj ljudi, ali istovremeno zahtevaju prisustvo visokokvalifikovanih ljudi sa visokim nivoom znanja da bi mogli da upravljaju ovim mašinama, da to mogu da rade”, rekao je.

Upitan kako Hrvatska može dobiti visokokvalifikovanu stranu radnu snagu, državni sekretar u Ministarstvu rada i penzionog sistema Ivan Vidiš rekao je da se to može rešiti izmenama Zakona o strancima, gde je visokokvalifikovana radna snaga jedan od nacionalnih ciljeva.

„Želimo da povećamo broj visokokvalifikovanih stranih radnika koji dolaze u Hrvatsku”,  rekao je Vujčić i dodao da su zemlji potrebni radnici svih kvalifikacija.

Inače, najveći nedostatak radnika je u građevinarstvu i turizmu.

„Zanimljivo je videti da ti ljudi u Hrvatsku dolaze prvenstveno radi zapošljavanja. Hrvatska je zemlja u Evropskoj uniji kada je uporedimo sa drugima koja ima najveći procenat useljavanja koji dolazi radi zapošljavanja, a ne zbog porodičnih odnosa, useljavanja i tako dalje, i to je trend koji će se nastaviti i u budućnosti”, dodao je Vujčić.