Istraživanje portala Biznis.rs: tržište rada u Srbiji (1)

Deficit radne snage najviše pogađa građevinarstvo, ugostiteljstvo i IT sektor

AnalizaBolji posaoIzdvajamoSrbija

21.1.2023 08:01 Autor: Ljiljana Begović 31

Deficit radne snage najviše pogađa građevinarstvo, ugostiteljstvo i IT sektor Deficit radne snage najviše pogađa građevinarstvo, ugostiteljstvo i IT sektor
Pandemija korona virusa donela je značajne promene na tržištu rada. Manjak kvalifikovane radne snage izazvao je i velike fluktuacije zaposlenih što, prema ocenama stručnjaka,... Deficit radne snage najviše pogađa građevinarstvo, ugostiteljstvo i IT sektor

Pandemija korona virusa donela je značajne promene na tržištu rada. Manjak kvalifikovane radne snage izazvao je i velike fluktuacije zaposlenih što, prema ocenama stručnjaka, nije dobro za poslodavce. Veći troškovi nastaju kada se radnici često menjaju, a promena radnika prema slobodnim procenama košta kompaniju od 90 do 200 odsto jedne bruto plate na toj poziciji.

Preduzeća već duže vreme osećaju ozbiljan deficit radne snage i to na dva načina. Jedan je kvantitativan, jer u mnogim oblastima nedostaje značajan broj radnika.

Drugi je problem kvaliteta, jer kada se i pronađu zainteresovani kandidati često se događa da oni nemaju kvalifikacije za poslove koji su potrebni privredi.

Oba problema su za privredu jako ozbiljna, s tim što se prvi donekle može rešiti kratkoročno, na primer zapošljavanjem stranih radnika, dok je drugi dugoročan i traži promenu u obrazovanju kadrova.

Iz Unije poslodavaca Srbije (UPS) kažu da su zbog problema stručnosti kadrova pokrenuli inicijativu za reformu celokupnog školskog sistema i prilagođavanje programa potrebama preduzeća.

Sve više sektora kojima nedostaju radnici

Brojne su privredne grane u kojima se javlja nedostatak radne snage, a posebno kvalifikovanih radnika. Poslodavci ističu da je deficit radnika posebno pogodio celokupno građevinarstvo.

“Nedostaju nekvalifikovani radnici u građevini, zanatlije svih vrsta, a u nekim delovima i građevinski inženjeri. Već duže vreme teško je pronaći mesare, pekare i slična zanimanja koja su potrebna i zanatskim radnjama, ali i velikim trgovinskim lancima. Nedostaje značajan broj vozača, što se vidi i u putničkom saobraćaju, gde je angažovan znatan broj starijih osoba, a povremeno i vozači – strani državljani”, naglašavaju naši sagovornici.

Deficit radnika iz građevinskog sektora postaje sve izraženiji iz godine u godinu, i ne može se predvideti kada će se taj trend zaustaviti.

“Poslodavcima ostaje da stvore što zdraviju radnu klimu, da omogućimo napredovanje zaposlenih kroz sticanje novih znanja i veština i da se generalno trudimo da zaposleni budu zadovoljni. To ne znači samo finansijski podsticaj kroz stalno podizanje primanja, jer znamo da postoji tačka kada rast zarada ne utiče više na zadovoljstvo zaposlenog, pa će i on na kraju svakako otići iz vašeg preduzeća”, ocenjuje stanje u građevinarstvu vlasnik firme koja se bavi uvođenjem instalacija.

Foto: Freepik.com

Zaposlene teško pronalaze svi koji rade u sektoru ugostiteljstva i hotelijerstva, bez obzira na to da li je reč o kuvarima, konobarima, pomoćnom osoblju, sobaricama… Ovi sektori su u posebno teškoj situaciji, jer su dugo bili na udaru pandemije i zatvaranja, zbog čega su postojeći kadrovi napustili svoje poslove, a često i celu industriju.

Uočljiv je i nedostatak različitih IT kadrova, posebno u preduzećima koji ne pripadaju samoj IT industriji. Naime, ovi kadrovi su potrebni i svim drugim preduzećima, koje imaju svoja tehnološka odeljenja, ili bankama koje imaju složene računarske sisteme, a nisu konkurentni startapima i čistim IT kompanijama.

Prema podacima koje nam je prosledila Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) u toku 2022. godine poslodavci su najviše tražili inženjere građevinarstva, programere, ekonomiste, pravnike.

Takođe, deficit radnika je i u zanimanjima diplomirani/master inženjer mašinstva, profesor engleskog jezika i književnosti, profesor razredne nastave, profesor matematike, šivač teksila, prodavac, magacioner, tesar, zidar, armirač, vozač autobusa, kuvar, administrativni tehničar, ekonomski tehničar, medicinska sestra, građevinski tehničar, elektrozavarivač – specijalista.

Zarade jedan od razloga odlaska velikog broja radnika

Plate jesu ključni faktor zbog čega vlada deficit na tržištu rada u Srbiji. Radnici u građevinarstvu ili ugostiteljstvu mogu da zarade nekoliko puta veće plate u Nemačkoj ili zemljama regiona, nego u Srbiji.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosečna bruto zarada u oktobru 2022. godine iznosila je 104.039 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 75.353 dinara.

“Rast bruto zarada u periodu januar-oktobar 2022. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 14 odsto nominalno, odnosno 2,4 odsto realno. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za oktobar 2022. godine nominalno je veća za 14,2 odsto, a realno je manja za 0,7 procenata. Medijalna neto zarada za oktobar 2022. godine iznosila je 57.810 dinara, što znači da je 50 odstozaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa”, objašnjavaju iz RZS.

Izvor: RZS

Kada je reč o prosečnim zaradama, njihov iznos od 2020. godine ide naviše. U decembru 2020. godine prosečna zarada je iznosila 562 evra, u istom mesecu 2021. godine bila je 635 evra, dok je prema poslednjim podacima u oktobru 2022. godine prosečna neto plata u Srbiji isplaćena plata u iznosu od 642,3 evra.

Uz rast prosečne plate, podiže se i iznos minimalne zarade koja u 2023. godini iznosi 40.480 dinara.

Poslodavci, posebno u pojednim sektorima, kažu da ne mogu radnicima da daju plate kakve su u nekim drugim zemljama, kako zbog krize tako i zbog velikih nameta koji se plaćaju čak i na minimalac.

“Sa jedne strane imamo rast zarade koja je, ako gledamo minimalnu zaradu u prethodnih pet godina, porasla sa 26.000 na više od 40.000 dinara. Prosečna plata koja je pre pet godina bila oko 50.000 dinara, sada je prešla 75.000. Ako tome dodamo veću fluktuaciju zaposlenih, a to su sve dodatni troškovi za poslodavca, i sve dodatne mere kako bi se radnici zadržali na radnom mestu, jasno je da su troškovi radne snage neuporedivo veći nego što su bili pre godinu, dve ili pet”, ističu iz Unije poslodavaca Srbije.

Naši sagovornici navode da su rešenja za sprečavanje odlaska, ali i velike fluktuacije zaposlenih građenje dugoročnih dobrih odnosa koji će se zasnivati na poverenju između poslodavca i zaposlenog.

“Ono što poslodavci treba da urade, a verujemo da većina i radi, to je da pažljivo prate potrebe radnika i učine sve da im izađu u susret. S jedne strane, to znači određene finansijske izdatke, ali prema svim istraživanjima koje imamo to još više znači da se gradi pozitivna i motivišuća atmosfera, jer ona je – po rečima samih zaposlenih – ono najvažnije što ih opredeljuje da ostanu u jednoj firmi. Istraživanja nam pokazuju da su radna atmosfera i opšti ambijent u kompaniji za radnika na prvom mestu, a plata na drugom”, ističu iz UPS.

Obuke i prekvalifikacije za deficitarna zanimanja

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje kažu da se stalno prate trendovi na tržištu rada po pitanju znanja i veština koje se traže ili koje nedostaju, ili se prognoziraju kao potrebna u narednom periodu.

„Do podataka o potrebnim profilima na tržištu rada dolazi se korišćenjem različitih izvora informacija. Neke od njih su prijave potreba za zapošljavanjem, ankete poslodavaca, dokumenta lokalnih samouprava u pogledu razvoja i investicija, privrednih komora i drugih koji imaju značajnu ulogu u procesu kreiranja i razvoja opšteg i lokalnog tržišta rada“, objašnjavaju iz NSZ.

Koliko dugo radnici koji su prošli obuke prekvalifikacija čekaju na posao u značajnoj meri zavisi od niza faktora na tržištu rada i karakteristika nezaposlenih lica.

Prema rečima naših sagovornika, tehničko-tehnološki razvoj i napredak pojedinih sektora zahteva stalno prilagođavanje potrebama, što za neke od kandidata može da predstavlja izazov, a za neke prepreku jer kvalifikacije koje poseduju nisu dovoljno konkurentne za istupanje na tržište rada.

Sutra: Prošle godine strancima izdato više od 35.000 dozvola za rad u Srbiji

  • kaćica

    21.1.2023 #1 Author

    Pametni ljudi nece da teretisu i da se muce.

    Odgovori

  • STRAHINJA

    21.1.2023 #2 Author

    Pa npr sto bi IT strucnjaci radiki kao 5.ruka stranih kompanina kad za 5x veci novac mogu da se odsele

    Odgovori

  • TATJANA

    21.1.2023 #3 Author

    Ovo su tri sektora, a nažalost ima ih jos mnogo

    Odgovori

    • N.N.

      26.1.2023 #4 Author

      Nazalost, ima ih mnogo vise

      Odgovori

  • Lelica

    21.1.2023 #5 Author

    Pa najvise definitivno fali gradjevinskih radnika.

    Odgovori

  • NATI29

    22.1.2023 #6 Author

    Vec duze vreme je ovako, mnogo toga treba ds se promeni da bi se ljudi zadrzali

    Odgovori

    • SNEZANA

      22.1.2023 #7 Author

      Nadam se da ce se uskoro nesto promeniti

      Odgovori

  • MIŠKOVIĆ

    22.1.2023 #8 Author

    Ljudi se snalaze odlaze inostranstvu jer od plata u SRB ne mogu da prezive

    Odgovori

    • MARA

      22.1.2023 #9 Author

      Normalno, svako ide gde mu je bolje…

      Odgovori

  • LJUBIŠA

    22.1.2023 #10 Author

    Defitarni su majstori svih zanata….
    Varioci npr? Nemaa

    Odgovori

  • JANA

    22.1.2023 #11 Author

    Toliko poslova ali niko nece za minimalac da radi

    Odgovori

  • MALENA

    22.1.2023 #12 Author

    Deficit radnika je u mnogim sektorima

    Odgovori

  • Milovan94

    22.1.2023 #13 Author

    Na jednoj strani deficit na drugoj otpuštanja.

    Odgovori

  • CUPKA

    22.1.2023 #14 Author

    Ovi sektori su uvek bili u deficitu. E sad, ljudi vise nece da rade za mizerne plate. Kad od iste ne mogu preziveti mesec. Sto je s’ moje tacke gledista i realno.

    Odgovori

  • BRANA19

    22.1.2023 #15 Author

    Bolje im je da sede za dzabe , nego da za dzabe rade..

    Odgovori

  • MADMAX

    22.1.2023 #17 Author

    Malo više razumevanja, poštovanja i parterskog pristupa prema radniku i ne bi ljudi toliko odlazilo u Eu. Ne idu svi samo zbog love.

    Odgovori

  • MAŠA

    22.1.2023 #19 Author

    A sto li je tako?!

    Odgovori

  • MAJALG

    22.1.2023 #20 Author

    Pokazatelj da radna snaga odlazi jer nisu dovoljno placeni na nasem trzistu, i naravno da ce otici za boljom zaradom.

    Odgovori

  • MARA

    22.1.2023 #21 Author

    Ko im je kriv kada nisu znali da cene radnike..

    Odgovori

  • GOCA BG

    22.1.2023 #22 Author

    Da kod nas mogu od zarade pristojno da zive ne bi ni odlazili…

    Odgovori

  • Gaga45

    22.1.2023 #24 Author

    A nazalost jos uvek ne znaju da cene radnike

    Odgovori

  • DANIJELA

    22.1.2023 #25 Author

    U nazad pet godina ista prica.

    Odgovori

  • Tina

    22.1.2023 #26 Author

    Oduvek su ljudi odlazili u inostranstvo da rade. Nije to bas od juce I nece se promeniti skorije

    Odgovori

  • VILENJAK

    22.1.2023 #27 Author

    Zato što se naši ljudi u svojoj zemlji ne poštuju i ne vrednuju kako bi trebalo. Sada uvozimo strance.

    Odgovori

  • ZVE84

    22.1.2023 #28 Author

    Građevinarstvo i ugostiteljstvo da, ali IT nikako

    Odgovori

  • VERA

    22.1.2023 #29 Author

    Svako bira gde mu je bolje.

    Odgovori

  • DEKSI

    22.1.2023 #30 Author

    Pa logicno, kad nisu dobri uslovi

    Odgovori

  • LUKA

    23.1.2023 #31 Author

    Svi gledaju plate i idu za boljim i vise placenim poslom

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.