Deficit radne snage najviše pogađa građevinarstvo, ugostiteljstvo i IT sektor

Pandemija korona virusa donela je značajne promene na tržištu rada. Manjak kvalifikovane radne snage izazvao je i velike fluktuacije zaposlenih što, prema ocenama stručnjaka, nije dobro za poslodavce. Veći troškovi nastaju kada se radnici često menjaju, a promena radnika prema slobodnim procenama košta kompaniju od 90 do 200 odsto jedne bruto plate na toj poziciji.

Preduzeća već duže vreme osećaju ozbiljan deficit radne snage i to na dva načina. Jedan je kvantitativan, jer u mnogim oblastima nedostaje značajan broj radnika.

Drugi je problem kvaliteta, jer kada se i pronađu zainteresovani kandidati često se događa da oni nemaju kvalifikacije za poslove koji su potrebni privredi.

Oba problema su za privredu jako ozbiljna, s tim što se prvi donekle može rešiti kratkoročno, na primer zapošljavanjem stranih radnika, dok je drugi dugoročan i traži promenu u obrazovanju kadrova.

Iz Unije poslodavaca Srbije (UPS) kažu da su zbog problema stručnosti kadrova pokrenuli inicijativu za reformu celokupnog školskog sistema i prilagođavanje programa potrebama preduzeća.

Sve više sektora kojima nedostaju radnici

Brojne su privredne grane u kojima se javlja nedostatak radne snage, a posebno kvalifikovanih radnika. Poslodavci ističu da je deficit radnika posebno pogodio celokupno građevinarstvo.

“Nedostaju nekvalifikovani radnici u građevini, zanatlije svih vrsta, a u nekim delovima i građevinski inženjeri. Već duže vreme teško je pronaći mesare, pekare i slična zanimanja koja su potrebna i zanatskim radnjama, ali i velikim trgovinskim lancima. Nedostaje značajan broj vozača, što se vidi i u putničkom saobraćaju, gde je angažovan znatan broj starijih osoba, a povremeno i vozači – strani državljani”, naglašavaju naši sagovornici.

Deficit radnika iz građevinskog sektora postaje sve izraženiji iz godine u godinu, i ne može se predvideti kada će se taj trend zaustaviti.

“Poslodavcima ostaje da stvore što zdraviju radnu klimu, da omogućimo napredovanje zaposlenih kroz sticanje novih znanja i veština i da se generalno trudimo da zaposleni budu zadovoljni. To ne znači samo finansijski podsticaj kroz stalno podizanje primanja, jer znamo da postoji tačka kada rast zarada ne utiče više na zadovoljstvo zaposlenog, pa će i on na kraju svakako otići iz vašeg preduzeća”, ocenjuje stanje u građevinarstvu vlasnik firme koja se bavi uvođenjem instalacija.

Zaposlene teško pronalaze svi koji rade u sektoru ugostiteljstva i hotelijerstva, bez obzira na to da li je reč o kuvarima, konobarima, pomoćnom osoblju, sobaricama… Ovi sektori su u posebno teškoj situaciji, jer su dugo bili na udaru pandemije i zatvaranja, zbog čega su postojeći kadrovi napustili svoje poslove, a često i celu industriju.

Uočljiv je i nedostatak različitih IT kadrova, posebno u preduzećima koji ne pripadaju samoj IT industriji. Naime, ovi kadrovi su potrebni i svim drugim preduzećima, koje imaju svoja tehnološka odeljenja, ili bankama koje imaju složene računarske sisteme, a nisu konkurentni startapima i čistim IT kompanijama.

Prema podacima koje nam je prosledila Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) u toku 2022. godine poslodavci su najviše tražili inženjere građevinarstva, programere, ekonomiste, pravnike.

Takođe, deficit radnika je i u zanimanjima diplomirani/master inženjer mašinstva, profesor engleskog jezika i književnosti, profesor razredne nastave, profesor matematike, šivač teksila, prodavac, magacioner, tesar, zidar, armirač, vozač autobusa, kuvar, administrativni tehničar, ekonomski tehničar, medicinska sestra, građevinski tehničar, elektrozavarivač – specijalista.

Zarade jedan od razloga odlaska velikog broja radnika

Plate jesu ključni faktor zbog čega vlada deficit na tržištu rada u Srbiji. Radnici u građevinarstvu ili ugostiteljstvu mogu da zarade nekoliko puta veće plate u Nemačkoj ili zemljama regiona, nego u Srbiji.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosečna bruto zarada u oktobru 2022. godine iznosila je 104.039 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 75.353 dinara.

“Rast bruto zarada u periodu januar-oktobar 2022. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 14 odsto nominalno, odnosno 2,4 odsto realno. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za oktobar 2022. godine nominalno je veća za 14,2 odsto, a realno je manja za 0,7 procenata. Medijalna neto zarada za oktobar 2022. godine iznosila je 57.810 dinara, što znači da je 50 odstozaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa”, objašnjavaju iz RZS.

Kada je reč o prosečnim zaradama, njihov iznos od 2020. godine ide naviše. U decembru 2020. godine prosečna zarada je iznosila 562 evra, u istom mesecu 2021. godine bila je 635 evra, dok je prema poslednjim podacima u oktobru 2022. godine prosečna neto plata u Srbiji isplaćena plata u iznosu od 642,3 evra.

Uz rast prosečne plate, podiže se i iznos minimalne zarade koja u 2023. godini iznosi 40.480 dinara.

Poslodavci, posebno u pojednim sektorima, kažu da ne mogu radnicima da daju plate kakve su u nekim drugim zemljama, kako zbog krize tako i zbog velikih nameta koji se plaćaju čak i na minimalac.

“Sa jedne strane imamo rast zarade koja je, ako gledamo minimalnu zaradu u prethodnih pet godina, porasla sa 26.000 na više od 40.000 dinara. Prosečna plata koja je pre pet godina bila oko 50.000 dinara, sada je prešla 75.000. Ako tome dodamo veću fluktuaciju zaposlenih, a to su sve dodatni troškovi za poslodavca, i sve dodatne mere kako bi se radnici zadržali na radnom mestu, jasno je da su troškovi radne snage neuporedivo veći nego što su bili pre godinu, dve ili pet”, ističu iz Unije poslodavaca Srbije.

Naši sagovornici navode da su rešenja za sprečavanje odlaska, ali i velike fluktuacije zaposlenih građenje dugoročnih dobrih odnosa koji će se zasnivati na poverenju između poslodavca i zaposlenog.

“Ono što poslodavci treba da urade, a verujemo da većina i radi, to je da pažljivo prate potrebe radnika i učine sve da im izađu u susret. S jedne strane, to znači određene finansijske izdatke, ali prema svim istraživanjima koje imamo to još više znači da se gradi pozitivna i motivišuća atmosfera, jer ona je – po rečima samih zaposlenih – ono najvažnije što ih opredeljuje da ostanu u jednoj firmi. Istraživanja nam pokazuju da su radna atmosfera i opšti ambijent u kompaniji za radnika na prvom mestu, a plata na drugom”, ističu iz UPS.

Sutra: Prošle godine strancima izdato više od 35.000 dozvola za rad u Srbiji