Italija prekoračuje budžetski deficit, očekuje dug od 140 odsto BDP-a u 2024. godini

Italija će uspeti da svede svoj budžetski deficit ispod granice koju je postavila Evropska unija tek 2026. godine, odlažući raniji cilj i rizikujući konfrontaciju sa zvaničnim Briselom.

Desničarska vlada premijerke Đorđe Meloni (Giorgia Meloni) odložila je za godinu dana povlačenje deficita budžeta ispod gornje granice EU od tri odsto bruto domaćeg proizvoda, prema planu budžeta koji je vlada odobrila kasno u sredu. Blok bi trebalo da ponovo uvede ovo ograničenje u januaru.

„Verujemo da smo uradili pravu stvar“, rekao je ministar finansija Đankarlo Đorđeti (Giancarlo Giorgetti) novinarima posle sastanka vlade. „Mi za sada ne poštujemo granicu od tri odsto“, priznao je Đorđeti, dodajući da je Rim odlučan da izbegne recesiju, preneo je Bloomberg.

Budžetski plan naglašava izazov sa kojim se Meloni suočava u balansiranju obećanja o smanjenju poreza sa aktuelnim usporavanjem ekonomskog rasta. Italija nije jedina zemlja koja se bori da ispuni fiskalna pravila EU. Francuska će ove godine imati deficit od 4,7 odsto, a Španija od 4,1 odsto.

Budžetskim planom, Vlada je za ovu i narednu godinu zacrtala veći budžetski deficit nego što je to ranije bilo predviđeno. Deficit u 2023. se očekuje na 5,3 odsto BDP-a, u poređenju sa ranijih 4,5 odsto, rekao je Đorđeti. Za 2024. godinu, deficit se očekuje na 4,3 odsto, u poređenju sa 3,7 odsto koliko je planirano u aprilu.

Đorđeti je okrivio povećanje kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke, kao i rat u Ukrajini, za sporiji rast.

Razlika između prinosa na italijanske i nemačke državne obveznice, kao uporedni merač rizika, porasla je tokom poslednjih nedelja, ali je ostala ispod 200 baznih poena veći deo godine, olakšavajući vladinu sposobnost da upravlja finansijama svoje zemlje.

Ovim budžetskim planom dug zemlje biće oko 140,1 odsto BDP-a sledeće godine, sa ekonomskim rastom od 1,2 odsto.