Ključ ekonomskog razvoja Zapadnog Balkana u saradnji država

Ključ ekonomskog razvoja regiona Zapadnog Balkana je u saradnji među njegovim državama, poručeno je na Konferencije o ekonomiji Montenegro 2022.

Kako je saopšteno iz Privredne komore Crne Gore, na panelu „Zapadni Balkan i Evropa u 2023. godini“ pcenjeno je da očekivano smanjenje stranih direktnih investicija u zemlje Zapadnog Balkana naglašava potrebu da se mnogo brže radi na implementaciji strukturnih reformi kako bi se uvećao relativni udeo domaćih investicija i njihov doprinos razvoju ekonomije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani Janez Prašnikar, govoreći o podršci države različitim sektorskim grupama tokom krize, istakao je da nisu sve dobile jednaku pomoć, pa su industrije bile slabije kompenzovane u odnosu na ugrožene sektore.

On je uporedio i države regiona u korišćenju državne pomoći, uz ocenu da su Slovenija i Srbija trošile najviše, a najefikasnije su bile Crna Gora i Bosna i Hercegovina, prenosi RTCG.

“Rešenje za sadašnje doba je malo trošenje sa velikim efektima, po uzoru na Finsku i Dansku”, kazao je Prašnikar.

On je ocenio da je državna pomoć značajno doprinela povećanju kupovne moći stanovništva i inflaciji, te da je Evropska centralna banka trebalo ranije da reaguje adekvatnim merama.

“Situacija je sada drugačija, posledice geopolitike su vidljive u zemljama sa lošijim energetskim bilansom koje sada imaju veću inflaciju”, kazao je Prašnikar.

U regionu je radna snaga jeftinija nego u EU

Predsednik Hrvatskog društva ekonomista Ljubo Juričić smatra da pre ekonomije, politika treba da bude ta koja će ujedinjavati ljude.

“Cilj Evrope je uvek jedinstveno tržište na prvom mestu, ali Evropa ni nakon 60 godina nije postala jedinstvena ekonomija, zbog velikih razlika između država”, istakao je Juričić, dodajući da razvoj pojedinačnih država nije zadatak EU, već država ponaosob.

Prema njegovim rečima, zabluda je da će se država razviti ako uđe u EU, što pokazuje i primer Turske koja nije u EU, a raste znatno više nego prosek Evrope.

“EU je nužna za razvoj Zapadnog Balkana i region mora ući u EU, ali to nije dovoljno i moramo raditi na razvoju naših ekonomija”, kazao je Juričić.

On je rekao da je kupovna moć većine zemalja Zapadnog Balkana između 60 i 80 odsto EU, na osnovu pokazatelja ekonomske analize, ali upoređujući brojeve stanovnika, to je u stvari ispod 30 odsto i pokazatelj je siromaštva.

“Ono što je kod nas jefitno jeste radna snaga, pa su samim tim i usluge tako da ispada da imamo kupovnu moć veću nego što je u stvarnosti imamo” kazao je Juričić, dodajući da u državama regiona nadnica po satu iznosi oko deset evra, dok je prosek u EU 30.

Privredni rast manji u svim zemljama

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović je predstavio podatke iz Izveštaja Svetske banke o makroekonomskom okviru Zapadnog Balkana, prema kojima će gotovo u svim zemljama WB6 rast biti manji nego u 2021.

“Inflacija pomognuta rastom energenata u EU, ali na Zapadnom Balkanu inflaciji je najviše doprinela cena hrane. Postavlja se pitanje da li naša inflacija uvezena, kako to možemo da čujemo s obzirom da kontorolišemo rast cena energenata ili je posledica neselektivnog trošenja u vremenu Covida”, rekao je Vlahović.

On smatra da države regiona potencijalno čeka drugi udar rasta cena zbog povećanja troškova za energiju.

Vlahović je naveo da se očekuje usporavanje svetske privrede, da i dalje postoje Covid izazovi koji će uticati na globalne lance snabdevanja, kao i da je značajan potencijalni rizik od rasta stope siromaštva.

“Čekamo krizu u gorim uslovima nego što su bili 2007. godine. Prostor za zaduživanje je sve manji. Preporuka je da se fikskalna i monetarna politika sinhronizuju, da se uspostavi odgovornost bez selektivnog i populističkog pristupa jednokratnih poteza”, kazao je Vlahović.

Države regiona suočiće se sa ekonomskom olujom

Predsednik Evropskog pokreta u Crnoj Gori Momčilo Radulović smatra da je u poslednje dve godine u regionu intenziviran pad, i da će da se države “suočiti sa savršenom ekonomskom olujom”.

On je kritikovao različite pristupe koje svetske politike imaju prema Zapadnom Balkanu.

“Do kada i u kojoj meri će svet imati disperziran pogled na Balkan? Velike države EU ne deluju jedinstvene prema nama. Oko 95 odsto bankarskog sektora u Crnoj Gori je iz EU. Dakle, naš novac je dobar, a mi ne? To nije ok”, naglasio je Radulović.

Kako je dodao, nivo korupcije na Zapadnom Balkanu jeste visok, ali je to pojava koja prisutna svuda pa i u zemljama EU i zato to ne može konstantno da bude razlog usporavanja integracija u EU.