Naredne godine planiran početak gradnje 480 km auto-puteva u Crnoj Gori

Većina idejnih projekata za izgradnju 480 kilometara auto-puteva i brzih cesti kroz Crnu Goru biće završena tokom ove godine, kako bi se u 2026. krenulo sa konkretnom gradnjom, kazali su za Televiziju Crne Gore iz Ministarstva saobraćaja. Opozicija, međutim, ne krije skepticizam. Ne veruju u ranija obećanja i najave premijera, da će vlada do 2030. završiti 18 deonica auto-puteva i brzih cesti kroz Crnu Goru.

Priču o velikim investicionim projektima iz oblasti drumskog saobraćaja koji će, prema obećanjima predsednika vlade Milojka Spajića, preobraziti Crnu Goru, a koji podrazumevaju 18 deonica auto-puteva i brzih cesti kroz državu, ukupno dugih 480 kilometara, u opoziciji smatraju nerelanom, piše eKapija.

„Setite se da je kazao za drugu deonicu auto-puta, koja je najrealnija od infrastrukturnih projekata, da će ašov biti zaboden u septembru, pa nema – ne ašova – nego nema eksera”, smatra poslanik DPS-a Nikola Rakočević.

„Budžetom za kapitalne projekte i za infrastrukturu ukupno je prevdiđeno 280 miliona evra. To najbolje govori da li je sa tim novcem moguće izgraditi sve to o čemu govorite, podsetiću da je iznos od 42 kilometara između Podgorice i Kolašina koštao preko milijardu evra, da druga deonica auto-puta košta preko 600 miliona evra”, kaže poslanik GP URA Miloš Konatar.

No, ministarka saobraćaja Maja Vukićević uverava da je vlada zajedno sa ministarstvom saobraćaja končano krenula u rekonstrkciju putne infrastrukture u CG. Podsetimo, premijer je ranije najavio da je rok za izgradnju 260 kilometara deonica auto-puta i 220 kilometara brzih saobraćajnica procenjene vrednosti osam milijardi evra, od pet do sedam godina.

„Da li će sve biti završeno u narednih pet do sedam godina, teško je reći ali ono što je sigurno, da će se stvoriti uslovi da svi ovi projekti krenu u nekom narednom periodu. Nekoliko idejnih projekata je već završeno. Većina će biti završena tokom 2025, kako bi tokom 2026. godine svi ovi projekti mogli da krenu sa konkretnom gradnjom”, kaže ministarka Vukićević.

Objašnjava da, uprkos opredeljenosti i volji vlade da se sve završi u predviđenom roku, postoje faktori koji mogu odužiti proces.

„Potrebni su prostorno-planski uslovi izrade tehničke dokumentacije, čitava procedura izbora projektanta, izvođača, komisija za tehnički prijem, nadzor, mnogo faktora koji na kraju ne zavise ni od spemnosti države kao investitora, jer često se dešava da imate i te žalbe u tenderskom postupku, što otežava čitavu situaciju”, kaže Vukićević.

Ni ovi stavovi i projekcije premijera i njegovih ministara, međutim, nisu uverljivi predstavnicima opozicije.

„Kao i svako obećanje, sasvim smo sigurni da će i ovo, ne samo zbog nerealnosti tih ambicija, već i zbog nesposobnosti Spajića i njegove vlade biti izigrano”, tvrdi Rakočević.

„Mislim da za te brze ceste, auto-puteve i veća ulaganja u infrastrukturu Crna Gora mora da čeka novog ozbijnijeg premijera”, smatra Konatar.

Podsetimo, prioritetni projekti u saobraćajnoj infrastrkturi u Crnoj Gori su auto-put Bar–Boljare, Jadransko jonski auto-put, brza cesta duž crnogorskog primorja, brza cesta Pljevlja–Bijelo Polje i brza cesta Podgorica–Nikšić–Žabljak–Pljevlja.