Novi Zakon o igrama na sreću u Crnoj Gori donosi mnoga ograničenja

Zakon o igrama na sreću u Crnoj Gori uvodi veliki broj novina koje se, između ostalog, odnose na ukidanje koncesija i prelazak na izdavanje saglasnosti organizatorima, uvođenje novih i povećanje većine postojećih naknada za 50 odsto, ograničavanje oglašavanja i registraciju igrača.

U Ministarstvu finansija očekuju da će zakon, koji će danas biti razmatran pred skupštinskim Odborom za ekonomiju, povećati državne prihode za deset miliona evra na 45 miliona evra, dok Udruženje organizatora tvrdi da će doći do pada, pišu Vijesti, prenosi agencija Mina.

Udruženje smatra da će do pada prihoda doći zbog uvođenja prekomernih novih naknada i ograničenja, što će ojačati sivo tržište i smanjiti registrovani promet i prihode državi.

Organizatori ističu da je prelazak sa modela koncesija na odobrenja za organizatora neizvestan, da otvara mogućnost zloupotreba i korupcije, te da će odbiti nove investitore i sprečiti razvoj ove delatnosti.

Takođe je sporno što novi zakon predviđa osnivanje državnog preduzeća za lutrijske igre, koje nema ograničenja koja su nametnuta privatnim kompanijama. Država može dati upravljanje ovim preduzećem odabranom domaćem ili stranom privatnom licu, koje bi time steklo značajnu prednost u odnosu na druge organizatore.

U obrazloženju zakona, Ministarstvo finansija ne navodi da su nove norme preuzete iz evropskog zakonodavstva, dok su organizatori tokom javne rasprave tvrdili da su novine poput ukidanja koncesija, zabrane oglašavanja i registracije suprotne principima EU.

Kroz izmene drugih zakona, već je uveden porez na sve dobitke u svim igrama na sreću preko 300 evra, bez jasnih objašnjenja razlike između uplata i isplata i bez podzakonskih akata. Takođe, već je usvojena izmena zakona tako da policija i Uprava za sprečavanje pranja novca prate sve igrače koji uplate više od 20 evra, iako je ograničenje u normama EU 2.000 evra.

Organizatori smatraju da sve ove već usvojene norme i nove koje su pred poslanicima onemogućavaju legalno poslovanje, dok istovremeno ne postoje kontrole kvaliteta ilegalnog organizovanja. Tokom javne rasprave, oni su istakli da ilegalni organizatori, koji nemaju obaveze u pogledu zaštite maloletnika i pranja novca, već drže 70 odsto stvarnog prometa u igrama na sreću i da će novi zakon ovo samo povećati, a država smanjiti prihode.

Prema novom zakonu, svi organizatori, bez obzira na to kada su dobili i za koliko godina su unapred platili koncesiju, ostaju bez nje u roku od devet meseci. Organizatori koji žele da nastave svoj rad moraće da podnesu zahteve prema novom zakonu, a država im može, ali i ne mora dati saglasnost.

Organizatori ističu da zakon sa takvim normama ima retroaktivnu primenu, jer poništava ranije važeće ugovore, iako nije utvrđen javni interes, što je Ustavna obaveza za takvo retroaktivno dejstvo zakona. Takođe su istakli da su zbog toga moguće tužbe organizatora protiv države i velike nadoknade štete. Ministarstvo finansija je tvrdilo da se ne radi o retroaktivnoj primeni.

Zakon zabranjuje oglašavanje pogodnosti u igrama na sreću, osim na veb-sajtovima organizatora i klubova i organizacija sponzora. Oglašavanje brenda organizatora na televiziji bilo bi moguće od 22 do šest časova ujutru, kao i na sportskim stranicama u štampanim medijima i sportskim portalima.

Koncesione naknade za igre na sreću su jedan od retkih državnih prihoda koji kontinuirano rastu. Prošle godine, država je od koncesionih naknada zaradila 34 miliona evra, što je skoro tri puta više nego četiri godine ranije. U prvih šest meseci ove godine, kako je saopštila Uprava za igre na sreću, ovaj prihod je dodatno povećan za 24 odsto.