Objavljen Plan restrukturiranja Instituta „Dr Simo Milošević“ – šta se predlaže za čuveno lečilište?

Odbor direktora Instituta za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju „Dr Simo Milošević“ iz Igala sazvao je vanrednu skupštinu akcionara za 9. januar 2025. godine, a na dnevnom redu je samo jedna tačka – izjašnjavanje o usvajanju Plana restrukturiranja.

Zaključak Plana – u koji je Biznis.rs imao uvid – je da je, imajući u vidu odredbe Smernica EU o državnoj pomoći za spašavanje i restrukturiranje nefinansijskih privrednih društava u poteškoćama, na bazi objektivnih kriterijuma dokazano da je kontinuirano i održivo poslovanje Instituta moguće jedino kroz državnu pomoć.

„Troškovi restrukturiranja iznose ukupno 106,8 miliona evra i biće finansirani delom iz sopstvenih sredstava, u visini od 40 odsto i ukupnom iznosu od 42,7 miliona evra, a delom iz javnog finansiranja, u visini od 60 odsto, odnosno ukupnom iznosu od 64,1 milion evra“, rezime je zaključaka Plana restrukturiranja.

Plan o kome će se akcionari Instituta u Igalu izjasniti 9. januara sadrži takozvani Predloženi niz koraka u sprovođenju restrukturiranja.

„Imajući u vidu neophodnost značajnih finansijskih ulaganja u Institut u cilju očuvanja usluga od opšteg ekonomskog interesa za Crnu Goru koje Institut pruža, a što je detaljno već obrazloženo Planom restrukturiranja, predlog je projektnog tima da se navedena sredstva prevashodno obezbede kroz dokapitalizaciju od strane akcionara„, savetuju autori Plana.

Kada je reč o dokapitalizaciji, objašnjavaju da bi se vlasnički udeo države u Institutu povećavao srazmerno iznosu državne pomoći, dok bi se udeo manjinskih vlasnika smanjivao, pod pretpostavkom da ne učestvuju u dokapitalizaciji i da ne prihvataju kupovinu akcija od strane većinskog akcionara – države.

Kada je reč o vlasničkoj strukturi, pored države Crne Gore koja ima pravni status većinskog vlasnika sa udelom od 56,47 odsto, crnogorska kompanija Vile Oliva ima pravni status manjinskog akcionara sa značajnim učešćem u kapitalu (27,44 odsto), dok ostali akcionari imaju pravni status manjinskih akcionara, shodno odredbama Zakona o privrednim društvima Crne Gore.

Interesantno je da je među manjinskim akcionarima i Valeant Pharmaceuticals, na našim prostorima daleko poznatiji pod ranijim imenom ICN Pharmaceuticals, kada je na njegovom čelu bio Milan Panić, biznismen i nekadašnji premijer Savezne Republike Jugoslavije.

Šta se, dakle, predlaže za Institut u Igalu? Sled koraka bi, prema Planu restrukturiranja, bio:

• Usvajanje Plana restrukturiranja dvotrećinskom većinom glasova akcionara. Kako je državi neophodno još 10 odsto akcija da bi došla do dvotrećinske većine, autori Plana predlažu otkup kroz blok trgovinu akcijama ili preuzimanje akcionarskog društva uz postavljanje praga uspešnosti preuzimanja na dostizanje najmanje dvotrećinskog udela u kapitalu
• Omogućavanje opcije otkupa akcija manjinskih akcionara
• Nakon otkupa akcija od manjinskih akcionara koji su zainteresovani za prodaju svojih akcija, Institut bi usvojio odluku o dokapitalizaciji – jednu ili više odluka shodno neophodnosti obezbeđivanja sredstava na način kako je to predviđeno radi realizacije konkretnih mera iz Plana restrukturiranja
• Ukoliko manjinski akcionari ne budu zainteresovani za učešće u postupku dokapitalizacije, nedostajuća sredstava za sopstveno učešće bi bila obezbeđena od strane Instituta

Plan restrukturiranja na više od 270 strana detaljno „pretresa“ sve aspekte poslovanja Instituta, a između ostalog sadrži i Analizu postojećeg finansijskog stanja koja je, kako ističu autori, pokazala da Institut ima značajne finansijske neprilike, od teškoća u izmirenju dospelih obaveza i pretnje preduzimanja mera prinudne naplate do slabog potencijala za zaradu i naglašenog rizika pokretanja stečaja.

„Jedino moguće rešenje (kao alternativa državnoj pomoći) u domenu finansijskog upravljanja je prodaja onih osnovnih sredstava koja nisu u funkciji ili za koja se ne očekuje da će biti iskorišćena u dovoljnoj meri. Već je identifikovano da to mogu biti objekti Faze I (soliter, glavna zgrada i E blok) i zgrada Dečjeg odjeljenja. Stručni tim Građevinskog fakulteta je procenio da bi se prodajom ovih nekretnina mogla obezbediti finansijska sredstva u iznosu od 28,26 miliona evra“, stoji u analizi.

I dok je navedeno da bi finansijska sredstva dobijena prodajom nekretnina bila dovoljna za izmirenje obaveza koje ugrožavaju poslovanje Instituta, a koje su procenjene na iznos od 28 miliona evra, autori ukazuju da poznato lečilište ipak nije u mogućnosti da obezbedi finansijska sredstva za investiciona ulaganja.

„Procena je da se u rekonstrukciju Faze II Instituta mora uložiti nešto više od 69,7 miliona evra. Odlaganje investicionog ulaganja po našem mišljenju nije moguće, a Društvo (Institut) nije u mogućnosti da na bilo koji način po tržišnim uslovima obezbedi potrebna sredstva“, upozoravaju autori Plana.

U okviru tog dokumenta analizirano je i pet različitih scenarija za budućnost Instituta, od odlaska u stečaj kroz bankrot ili reorganizaciju, preko razvoja delatnosti rehabilitacije u tri scenarija u različitim Fazama (imovinskim celinama) Instituta, uključujući i scenario joint-venture sa privatnim partnerom oko rehabilitacije i rekonstrukcije kapaciteta u hotel sa četiri zvezdice.

Peta opcija je nazvana „Rehabilitacija u Fazi II kroz proces dezinvestiranja“ i bazira se, kako navode autori, na primarnoj pretpostavci da pitanje svojine nad zemljištem koje koristi Institut nije rešeno, te da u tom smislu i ne može biti predmet analize, pa nije ni uzeto u obzir pri formiranju Plana restrukturiranja.

„U tom smislu, kontribucija Instituta, u skladu sa zakonskom regulativom po pitanju državne pomoći, mora biti obezbeđena kroz prodaju dela objekata koji se i sada nalaze u svojini Instituta, kao i kreditnim sredstvima“, zaključak je ovog dela strateške analize.

U okviru analize finansijskih aspekata Plana, međutim, nalaze se dve važne napomene.

Jedna se odnosi na neophodnost rešavanja pitanja transformacije prava korišćenja zemljištva koje Institut ima u pravo svojine, što bi moglo da utiče na sposobnost Instituta da se kreditno zaduži.

„Ukoliko se pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine izvrši u skladu sa odlukama nadležnih državnih organa ili u sudskom postupku, u tom slučaju, odustalo bi se od prodaje objekata Faze I i Dečjeg odeljenja“, stoji u Planu.

U ovom delu pojašnjava se i potencijalno kreditno zaduženje Instituta, u vrednosti od blizu 14,5 miliona evra.

„Navedeni kredit bi bio uzet na rok od šest godina sa grejs periodom od dve godine, sa povoljnom kamatnom stopom. Kao obezbeđenje kredita bilo bi upisano založno pravo poverioca na nepokretnostima Instituta. Na ovaj način bi Institut obezbedio da ukupna kontribucija u Planu restrukturiranja bude u skladu sa odredbama o državnoj pomoći“, kaže analiza u okviru Plana restrukturiranja.