Privrednici Crne Gore poslovnu klimu ocenili kao umereno nepovoljnu

Sveukupni poslovni ambijent u Crnoj Gori je umereno nepovoljan, pokazalo je istraživanje Privredne komore (PKCG).

PKCG je predstavila rezultate istraživanja Poslovni ambijent u Crnoj Gori 2024, čiji je cilj utvrđivanje trenutnog stanja poslovne klime i očekivanja privrede u narednoj godini, te identifikovanje najvećih biznis barijera, prenosi agencija Mina.

“Nestabilnost na globalnom nivou, ali i u našoj zemlji, uticala je na pad ocene o poslovnom ambijentu, koja je pre pandemije bila 3,05 – zadovoljavajući nivo. Procena sveukupnog stanja poslovnog ambijenta danas je 2,37 – umereno nepovoljna, što je na skoro istom nivou od prošle godine, kada je iznosila 2,41”, navodi se u saopštenju PKCG.

Posmatrano po regionima, poslovnim ambijentom su najmanje zadovoljni predstavnici kompanija centralne Crne Gore, dok su, posmatrano po kategoriji, najmanje zadovoljni predstavnici malih kompanija.

Predsednica PKCG Nina Drakić rekla je da su sve oblasti obuhvaćene upitnikom ocenjene nižom od zadovoljavajuće srednje ocene tri, što ukazuje na širok spektar segmenata poslovnog ambijenta koji se mogu unaprediti.

“Najnižom ocenom privrednici su ocenili pristup finansijama, dok je najbolje ocenjena oblast javnih nabavki. U odnosu na prethodnu godinu, percepcija privrede ostaje uglavnom nepromenjena, što je reflektovano u manjim odstupanjima prosečnih ocena po pojedinim oblastima”, naglasila je Drakić.

Ona je dodala da su privrednici, kao pet najvećih biznis barijera u Crnoj Gori, prepoznali nedostatak radne snage sa odgovarajućim znanjima i veštinama, sivu ekonomiju i nelojalnu konkurenciju, nelikvidnost – sporu naplatu potraživanja, neefikasnu javnu administraciju i visoke fiskalne te parafiskalne namete.

Potpredsednik PKCG Nikola Vujović istakao je ocene privrednika po posebnim oblastima.

„U oblasti poreza, pored stope poreza na dodatu vrednost (PDV), privreda je ocenila visokom i akcize, dok su stopu poreza na dobit ocenili umereno visokom. Privrednici su najmanje zadovoljni visinom lokalnih i naknada izvršiteljima”, rekao je Vujović.

Kako je naveo, u oblasti tržišta rada, najbolje je ocenjena minimalna zarada, a izazovi se ogledaju u zakonodavnom okviru, obrazovanju u srednjim stručnim školama, usklađenosti ponude kadra sa odgovarajućim obrazovnim profilima, zloupotrebi bolovanja.

Oblast infrastrukture zabeležila je blagi rast. Najlošije su ocenjeni kvalitet železničke infrastrukture i avio-povezanost Crne Gore, dok se među bolje ocenjenim aspektima ističu kvalitet snabdevanja vodom i električnom energijom, kao i interneta.

„U okviru oblasti administracije, najbolje je ocenjena carinska, dok preovladava utisak da postoji značajan prostor za unapređenje javne administracije, u pogledu transparentnosti i efikasnosti. S tim u vezi, većina privrednika smatra da je neophodna reforma javne administracije”, poručio je Vujović.

Rezultati istraživanja pokazuju da je ocena vladavine prava na skoro istom nivou kao prošle godine, uz neznatan pad. Najlošije su ocenjeni stečajni postupci, poštovanje prava intelektualne svojine, ali i drugi aspekti, što predstavlja vrlo bitne ograničavajuće faktore u podizanju konkurentnosti, ali i privlačenju stranih investicija.

Prosečno vreme u kojem kupci izmiruju obaveze kompanijama ocenjeno je najboljom prosečnom ocenom iz oblasti vladavine prava.

Direktor Sektora za istraživanje i analize Miljan Šestović istakao je da je u oblasti digitalizacije i digitalne transformacije privreda najbolje ocenila digitalne servise finansijskog sektora, a u velikoj meri su zadovoljni i dostignutim nivoom digitalizovanosti svojih kompanija.

Ipak, najviše prostora za unapređenje ove oblasti privrednici prepoznaju u vezi sa digitalnim servisima državnih, kao i organa lokalne samouprave.

Kao moguće rešenje vrlo niskih ocena u oblasti dostupnosti finansijskih sredstava, privrednici vide formiranje garantnog fonda.

„Vrlo niskoj oceni oblasti pristupa izvorima finansiranja doprinele su, prema viđenju privrednika, visoke kamatne stope za investicione kredite, lizing i obrtna sredstva, kao i kolaterali, ponuda izvora finansiranja, obimna dokumentacija potrebna za dobijanje kredita, kao i brzina postupka njihovog odobravanja”, saopštio je Šestović.