Raste priliv doznaka i u regionu, najveći udeo u crnogorskom BDP-u

Ekonomije Zapadnog Balkana karakteriše, baš kao i Srbiju, značajan udeo doznaka i ličnih transfera iz inostranstva u bruto društvenom proizvodu. To je jedna od osobina koja naš region izdvaja od ostatka evropskog kontinenta, s obzirom na to da su doznake postale veoma bitan segment privrede.

Tokom poslednjih nekoliko godina evidentan je i rast nominalne vrednosti doznaka koje pristižu iz inostranstva. Kao neki od najvažnijih uzroka ovog trenda izdvajaju se nastavak talasa migracija, uglavnom ka Zapadnoj Evropi, ali i rast plata naših gastarbajtera koji su uspeli da izbore bolje finansijske uslove usred globalne krize koja je dovela do manjka kvalifikovane radne snage, ali i rasta inflacije.

U nastavku istraživanja Biznis.rs bavimo se podacima o prilivu doznaka u zemlje regiona.

Prema podacima Eurostata za 2021. godinu, u Srbiji su lični transferi i zarade radnika iz inostranstva činile 7,2 odsto BDP-a. Od ukupnog iznosa za 2021. godinu, doznake naših radnika iznosile su 3,89 milijardi evra, dok je ostatak prihod od tekućih transfera.

Posmatrajući zvaničnu evropsku statistiku, doznake čine značajan deo BDP-a i u Crnoj Gori sa prilivom od 13,5 odsto, u Bosni i Hercegovini je udeo ovih transfera 10 odsto, Albaniji 9,4 odsto i Hrvatskoj 7,3 odsto, dok u Severnoj Makedoniji čine 3,5 odsto BDP-a.

Hrvatska: Dvocifrena stopa rasta doznaka od ulaska u EU

Lične doznake obuhvataju lične transfere i naknade privremeno zaposlenim osobama u inostranstvu. Ličnim transferima obuhvaćene su transakcije između fizičkih osoba rezidenata i fizičkih osoba nerezidenata, bilo da se radi o radničkim doznakama ili nekim drugim oblicima pomoći, a koji se evidentiraju na računu sekundarnog dohotka platnog bilansa, objašnjavaju za Biznis.rs iz Hrvatske narodne banke.

Istovremeno, naknade privremeno zaposlenim osobama u inostranstvu evidentiraju se na računu primarnog dohotka platnog bilansa.

“Hrvatske tokove kapitala sa inostranstvom, kao i mnoge druge uporedive ekonomije koje su u istoriji zabeležile značajne migracijske talase, karakterišu srazmerno veliki neto prilivi ličnih doznaka. Nakon što se u periodu od 2001. do 2013. godine uglavnom kretao u rasponu od tri do 4,4 odsto BDP-a, neto priliv ličnih doznaka od 2013. naovamo, odnosno od pristupanja Evropskoj uniji, beleži u proseku dvocifrenu godišnju stopu rasta (oko 10,3 odsto), te je u 2022. godini dosegao 6,8 odsto BDP-a, pri čemu je godišnja stopa rasta iznosila čak 22,6 odsto”, navode iz hrvatske centralne banke.

Tako visoke stope rasta već su zabeležene proteklih godina, na primer u 2015, 2016. i 2021. godini, što je u skladu sa migracijskim kretanjima nakon ulaska u EU. Stoga ni prošlogodišnja nominalna stopa rasta ne odstupa značajnije od trendova, posebno ako se uzmu u obzir inflacijska kretanja u zemlji i inostranstvu.

“Osim toga, kao deo mogućeg objašnjenja nameće se i pretpostavka da su domaći radnici na privremenom radu u inostranstvu, usled izrazitih manjkova kvalifikovane radne snage na tržištu rada, ugovorili primetno povoljnije finansijske uslove rada nego proteklih godina”, zaključuju iz HNB.

Crna Gora: Priliv doznaka u 2022. godini veći za 17 odsto

Iz Centralne banke Crne Gore za Biznis,rs kažu da je priliv po osnovu doznaka u 2022. godini bio 17,08 odsto već nego tokom 2021, što je u najvećoj meri rezultat rasta priliva ličnih transfera koji su u ovom periodu ostvarili rast od 28,72 procenta.

Kada je reč o konkretnim brojevima, u 2022. godini je, prema dostupnim podacima, priliv po osnovu doznaka iznosio 832,74 miliona evra, što čini 14,37 odsto udela crnogorskog bruto društvenog proizvoda (BDP), dok je priliv u 2021. godini iznosio 711,25 miliona evra, navode iz CBCG.

Najviše doznaka tokom 2022. godine, prema podacima ITRS-a (International transactions reporting sistem), u Crnu Goru je stiglo iz Sjedinjenih Američkih Država, Italije, Irske, Velike Britanije i Srbije.

U Bosni i Hercegovini je tokom 2021. godine zabeležen rast doznaka od 20 odsto u odnosu na godinu dana ranije, čime su dostigle iznos od 2,65 milijardi evra.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Priliv doznaka u Srbiju za 29,5 odsto veći nego početkom prošle godine