Tržište robe široke potrošnje u Hrvatskoj raste uprkos višim cenama

Globalna ekonomska kretanja i dalje snažno utiču na tržište robe široke potrošnje (FMCG), a taj trend vidljiv je i u Hrvatskoj. Prema analizi agencije NIQ, u periodu od maja 2025. do aprila 2026. godine cene robe široke potrošnje bile su u proseku više za 4,6 odsto nego godinu dana ranije, dok je potrošnja porasla za 1,4 odsto. Zahvaljujući istovremenom rastu cena i obima kupovine, ukupna vrednost prodaje povećana je za 6,1 odsto.

Od početka 2026. godine rast tržišta dodatno je ubrzan. U prva četiri meseca cene su porasle za tri odsto, potrošnja za 4,2 odsto, dok je ukupan promet bio veći za 7,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Analiza pokazuje da su proizvođački brendovi ostvarili bolje rezultate od trgovačkih robnih marki. Dok je količinska prodaja privatnih robnih marki blago opala, prodaja brendiranih proizvoda porasla je za 2,6 odsto na godišnjem nivou, odnosno čak 8,6 odsto od početka godine.

U sektoru hrane promet je povećan za 6,4 odsto na godišnjem nivou, uz rast cena od 5,6 odsto i skroman rast potrošnje od 0,7 odsto. Najveći doprinos rastu dale su kategorije poput jakih alkoholnih pića, jogurta, gaziranih pića i flaširane vode, dok je jedino mleko zabeležilo pad prometa.

Neprehrambeni proizvodi ostvarili su rast prometa od 4,6 odsto u poslednjih godinu dana, pri čemu su cene porasle za tri odsto, a količinska prodaja za dva odsto. Najbolje rezultate ostvarili su proizvodi za negu kože i sredstva za mašinsko pranje posuđa, dok su pojedine kategorije, poput deterdženata za veš i dezodoransa, povećale prodaju uprkos nižim cenama.

Istraživanje pokazuje da proizvodi sa najvećim poskupljenjima uglavnom beleže pad količinske prodaje, dok je kod proizvoda čije su cene snižene zabeležen rast potrošnje.

Analitičari ocenjuju da postoje razlozi za optimizam u nastavku godine. Očekuje se da će turistička sezona, koja ima značajan doprinos hrvatskoj privredi, dodatno podstaći potrošnju. Pozitivan uticaj na promet u trgovini mogli bi da imaju i povećan broj turista, kao i velika sportska takmičenja koja tradicionalno doprinose većoj potrošnji domaćinstava.