Udruženje poslodavaca: Rast plata u hrvatskom javnom sektoru može pogoršati inflaciju

Hrvatska beleži jedno od najvećih povećanja bruto plata u Evropskoj uniji od 12,5 odsto u 2025. godini, dok je prihod po zaposlenom porastao svega 6,7 odsto.

Trošak rada u prihodima povećan je na 14,8 odsto (sa 14 odsto u 2024. godini), a njegovo nominalno povećanje od 2,8 milijardi evra premašuje rast investicija u dugotrajnu imovinu, koji iznosi svega 700 miliona evra.

Evropska centralna banka i mnogi drugi već duže vreme upozoravaju da rast troškova rada koji nije praćen rastom produktivnosti pogoršava inflaciju i konkurentnost, naročito u izvozno orijentisanim granama, piše SEEbiz.

Masa plata u javnom sektoru u periodu od 2022. do 2025. godine porasla je za 63 odsto i, sa udelom od gotovo 14 odsto BDP-a, pozicionirala Hrvatsku kao drugoplasiranu zemlju u EU po tom pokazatelju. To vrši pritisak na rast plata u privatnom sektoru iznad rasta produktivnosti, ističu Ivan Odrčić i Hrvoje Stojić u analizi ekonomskih kretanja Hrvatske udruge poslodavaca (HUP).

U uslovima usporavanja investicija, slabljenja kreditne aktivnosti i rasta BDP-a od dva do 2,5 odsto u ovoj godini, dalji rast troškova rada bez oslonca u stvorenoj dodatnoj vrednosti ne može biti odgovor na inflaciju niti održiv način povećanja životnog standarda. Održivi rast plata može proisteći samo iz ulaganja u produktivnost i stvaranja nove vrednosti, objašnjavaju analitičari.

Takođe, porez na ekstraprofit ne može biti efikasna mera protiv inflacije, jer ne doprinosi smanjenju troškova proizvodnje ni povećanju ponude robe i usluga, niti uklanja osnovne uzroke inflacije.

Sve dok Hrvatska značajno odstupa po izdacima za plate u javnom sektoru i dok udeo budžetskih prihoda u BDP-u premašuje prosek EU, a znatno nadmašuje prosek zemalja Centralne i Istočne Evrope (CEE), u HUP-u smatraju da postoje efikasnije mere za suzbijanje inflatornih pritisaka.

Među njima su obuzdavanje mase plata u javnom sektoru i u budžetu za 2027. godinu, vezivanje rasta minimalne zarade za produktivnost, kao i obezbeđivanje konkurentnijih cena električne energije za privredu. Istovremeno, prioritet bi trebalo da bude jačanje konkurentnosti kroz niže poresko opterećenje srednjih i viših plata, podsticanje reinvestiranja dobiti i ubrzanu amortizaciju ulaganja u nove tehnologije, opremu i industrijska postrojenja.

U slučaju da se razmatra dodatno oporezivanje dobiti, HUP predlaže izuzimanje jednokratnih prihoda, prodaje imovine i drugih vanrednih događaja iz poreske osnovice, uz korekcije za amortizaciju, poreske gubitke i druge poresko-računovodstvene okolnosti, kao i poreske olakšice za preduzeća koja ulažu u produktivnost, istraživanje i razvoj, energetsku efikasnost i reinvestiraju dobit.

Veći troškovi rada bez jačanja produktivnosti povećavaju inflatorne pritiske i slabe konkurentnost privrede, zaključuju u HUP-u.