Ko ima najviše javnih punionica za električna vozila?

Rast prodaje električnih vozila tokom rata u Iranu svakako je dobrodošao auto-industriji, ali svaki rast u ovom segmentu podrazumeva i istovremeni razvoj infrastrukture, konkretno stanica za punjenje e-automobila.

Evropa je još 2024. godine prešla važnu prekretnicu u razvoju elektromobilnosti – broj javno dostupnih punionica za električne automobile premašio je milion, čime je stvoren jedan od najrazvijenijih sistema za punjenje električnih vozila u svetu.

Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA) objavljujem u Global EV Outlook 2026, broj javnih punjača u Evropi porastao je za više od 35 odsto tokom 2024. godine i premašio milion jedinica, dok je tokom 2025. nastavljen rast od oko 20 procenata. Kako se dalje navodi, istovremeno mreža brzih i ultrabrzih punjača raste još brže, što omogućava kraće vreme punjenja i veći komfor za vozače električnih automobila.

Ipak, iza impresivnih brojki kriju se velike razlike između evropskih zemalja.

Evropska unija ima 11 električnih vozila po javnom punjaču

Čak 70 odsto svih javnih punjača u Evropskoj uniji nalazi se u svega tri zemlje – Holandiji, Nemačkoj i Francuskoj. To znači da je evropska infrastruktura za punjenje električnih vozila i dalje izrazito neujednačena, pa vozač električnog automobila u Amsterdamu ili Minhenu ima neuporedivo bolje uslove nego vozač u većem delu Balkana.

Unutar Evropske unije, pet zemalja koje su zaostajale zabeležile su rast svojih mreža za punjenje za više od 50 odsto: Danska, Estonija, Letonija, Litvanija i Rumunija.

„Ovo je delimično pokrenuto projektima kao što je EXPAND-E, koji je obezbedio više od 70 miliona evra finansiranja za projekte punjenja lakih komercijalnih vozila u 23 države članice EU. U međuvremenu, u Ujedinjenom Kraljevstvu broj javnih punjača povećan je za više od 30 odsto, na oko 116.000. Holandija je imala najviše javnih punjača u Evropi krajem 2025. godine, sa 210.000, u odnosu na 184.000 krajem 2024. godine. Nemačka i Francuska su ih odmah pratile, sa 196.000 i 185.000 punjača, respektivno“, navodi se u analizi IEA.

Evropska unija u proseku ima 11 električnih vozila po javnom punjaču, što je blizu globalnog proseka. Procenjeni kapacitet javnog punjenja bio je oko tri kilovata po električnom lakom komercijalnom vozilu krajem 2025. godine, što je niže od globalnog proseka. Ipak, uvođenje ultrabrzih punjača podržano je politikama velike infrastrukture, kao što je Uredba o infrastrukturi za alternativna goriva (AFIR), koja nalaže instalaciju stanica za punjenje automobila i kombija od najmanje 150 kW na svakih 60 km duž glavnih auto-puteva u Evropskoj uniji, gde se broj ultrabrzih mesta za punjenje povećao za 30 odsto od 2024. do 2025. godine.

S druge strane, kako navodi Reuters, jugoistočna Evropa i dalje zaostaje. Zemlje regiona raspolažu višestruko manjim brojem punjača, što usporava širu primenu električnih vozila.

„U Norveškoj, gde je vlada koristila svoj suvereni fond bogatstva finansiran naftom za subvencionisanje električnih vozila i ulaganje u infrastrukturu za punjenje, prodaja električnih vozila dostigla je 94 odsto ukupne prodaje automobila u prvih sedam meseci 2025. godine, pokazuju podaci konsultantske kuće Inovev. Druge nordijske vlade i zemlje u severnoj i zapadnoj Evropi takođe su obezbedile subvencije i ulagale u infrastrukturu, povećavajući prodaju. Međutim, usvajanje električnih vozila u južnoj i istočnoj Evropi bilo je mnogo sporije, jer su se električni automobili pokazali skupim za mnoge kupce, a infrastruktura za punjenje praktično ne postoji u nekim regionima. Hrvatska je na samo jedan odsto, pokazuju podaci Inoveva“, preneo je Reuters.

Evropa je, u međuvremenu, postavila i ambiciozne ciljeve za naredne godine. Propisi Evropske unije predviđaju postavljanje stanica za brzo punjenje snage najmanje 150 kilovata na svakih 60 kilometara duž glavnih saobraćajnih koridora. Već danas više od tri četvrtine evropskih autoputeva ima brze punjače na razmaku od najviše 50 kilometara, što predstavlja jednu od najvećih prednosti Evrope u odnosu na mnoge druge delove sveta, navodi IEA.

Srbiji fale javne stanice za punjenje e-vozila

Kao tranzitna zemlja, Srbija bi trebalo da ima razvijeniju mrežu javnih stanica za punjenje e-vozila, ali osim priča proteklih godina da će ih biti više, realizacija je spora ili se odlaže.

U Srbiji je, prema podacima iz aprila ove godine, registrovano oko 7.200 električnih vozila, ali razvoj prateće infrastrukture ne prati tempo rasta tržišta.

Vozačima je na raspolaganju nešto više od 200 javnih punjača, od kojih je svega 18 u državnom vlasništvu, dok dominantan deo drže privatni operateri, objavio je NALED u svojoj Sivoj knjizi inovacija.

Pre nešto više od dve godine najavljena je izgradnja 16 „zelenih stanica“, koja je trebalo da donese dodatnih 80 do 225 punjača, međutim ovaj projekat je obustavljen. 

„Projekat zelenih stanica je obustavljen u novembru 2024. godine i to zbog neispunjavanja ugovornih obaveza od strane finansijera, preduzeća sa kojim su Putevi Srbije zaključili ugovor o finansiranju projekta“, rekli su u Putevima Srbije za Forbes i dodali da je razlog za obustavu izgradnje „zelenih stanica“ kašnjenje u pripremi projektne dokumentacije.