Regionu potrebno povezivanje po „skandinavskom“ modelu

Trgovinska razmena Srbije i Slovenije vredi milijardu evra godišnje, a može da bude i veća, kao i saradnja sa ostatkom regiona ukoliko se uklone barijere a tržišta povežu po principu Skandinavije, rečeno je na onlajn panelu “Strukturni izazovi regiona tokom i nakon Covid-19″ koji je okupio predstavnike nekih od najvećih kompanija u Srbiji i Sloveniji.

Kako je istakao predsednik uprave slovenačke NLB banke Blaž Brodnjak, „potrebne su nam kompanije koje su ‘prvaci regiona’, jer tako možemo da se pozicioniramo i u širem kontekstu – prema Frankfurtu, Moskvi“.

On je istakao da je pandemija, pored negativnih efekata donela i priliku, kako kaže, da naš region ponudi Evropskoj Uniji tržište od oko 20 miliona ljudi. On je naglasio da ne vidi razlog da u centralnoj i istočnoj Evropi ne zaživi zajedničko tržište, poput onog koje postoji u Skandinaviji.

Direktor Sektora za analizu i internacionalizaciju poslovanja u Privrednoj komori Srbije (PKS) Mihajlo Vesković istakao je da kamioni iz Srbije ovih dana čekaju po četiri sata na granici sa Hrvatskom, a zatim još dva do tri sata na granici sa Slovenijom. On je naglasio da je zbog toga važno što Slovenija preuzima predsedavanje EU u drugoj polovini ove godine, jer, kako kaže, samo uz “podršku EU možemo da sprovedemo mini Šengen u regionu“.

Predsednik uprave Coface PKZ Sergej Simoniti ukazao je da su izvoznici poput metalske i tekstilne, ali i industrije hrane najteže pogođeni tokom pandemije, dok su ‘pobednici’ iz sektora farmacije, proizvodnje malih kućnih aparata i ‘Uradi sam’ proizvoda, kao i proizvođači papira i proizvoda od papira.

On je naglasio da je nesporan negativan uticaj korona krize u regionu, ali je teško reći kolike su posledice i kako će se one pokazati u budućnosti zbog obimnih intervencija države u privredni život tokom pandemije.