RETROAKTIVNO PLAĆANJE POREZA PO ZAKONU Poreska uprava ima mogućnost kontrole i utvrđivanja nameta za 5 godina unazad

Skupština Srbije usvojila je set poreskih propisa. Izmenjeni su zakoni o porezu na imovinu, porezu na dobit, poreskom postupku i poreskoj administraciji. Međutim, zakon koji je izazvao najviše bure u 2020. godini, a tiče se oporezivanja radnika na internetu, ostao je za sada nepromenjen.

Poreska uprava objavila je početkom oktobra poziv fizičkim licima da samoinicijativno prijave prihod iz inostranstva i navela da postoji visoka stopa nepoštovanja poreskih propisa.

Usledila je reakcija radnika na internetu koji su osnovali udruženje i uputili predsednici Vlade, ministru finansija i direktorki Poreske uprave zahteve za obustavu postupaka koji su u toku i poziv na pregovore o pravnom statusu radnika na internetu.

Iz Udruženja poreskih savetnika kažu da će se frilenseri do daljeg oporezivati prema postojećem zakonu.

„U pogledu oporezivanja tzv. frilensera, nije došlo do izmena u dosadašnjoj zakonskoj regulativi. Obzirom da prihodi koje ostvaruju frilenseri nisu prepoznati kao poseban tip prihoda, oporezivanje ove vrste prihoda vrši se po važećim propisima kojima je regulisano oporezivanje drugih prihoda“, kaže za Biznis.rs Aleksandar Vasić, član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije.

Za ovaj tip prihoda porez se plaća po stopi od 20 odsto na osnovicu koju čini ukupan prihod umanjen za 20 odsto normiranih troškova. Na ovaj način obveznici su dužni da na prihode plaćaju i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

„Poreska uprava je nedavno uputila poziv ovim obveznicima, koji su ostvarivali prihode, a nisu plaćali poreze i doprinose, da to samoinicijativno urade, kako bi izbegli kazne.  Takođe, poreska uprava ima mogućnost kontrole i utvrđivanja poreza za proteklih 5 godina“, navodi Vasić.

Nove izmene i dopune zakona o porezima

Od prvog januara naredne godine, na snagu stupaju i izmene i dopune seta poreskih zakona.

Izmenama zakona o porezu na imovinu uvedeno je oporezivanje nasleđa i poklona digitalne imovine, preciziran način oporezivanja pomoćnih objekata i način utvrđivanja prosečne cene kvadrata koje utvrđuju lokalne samouprave.

Zakonom o porezu na dohodak građana i porezu na dobit pravnih lica, regulisano je da se prihod od prodaje digitalne imovine smatra kapitalnim dobitkom koji se oporezuje.

„Takođe, usvojene su i izmene zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje će regulisati način dostavljanja poreskih akata. Uvedena je mogućnost dostavljanja zahteva za preknjižavanje, povraćaj, refakciju i refundaciju poreza preko portala Poreske uprave. Istim zakonom uvedena su i nova krivična dela koja se odnose na izbegavanje plaćanja PDV“, naglašava Aleksandar Vasić.

Porez na nasleđe i poklon i porez na prenos apsolutnih prava prema izmenama zakona, prebacuju se sa Poreske uprave na lokalne samouprave.

Izmenama Zakona o porezu na imovinu regulisano je da će počev od 01.01.2022. poslove utvrđivanja, naplate i kontrole poreza na nasleđe i poklon, i poreza na prenos apsolutnih prava preuzeti jedinice lokalne samouprave.

„U cilju realizacije ovih izmena u nadležnostima, lokalne samouprave će od Poreske uprave preuzeti zaposlene koji  rade na ovim poslovima, kao i opremu i informacioni sistem. Za građane suštinski neće biti izmena, osim što će se od 2022. godine za utvrđivanje ovih poreza obraćati lokalnim samoupravama“, zaključuje Vasić.