Rusi otvaraju račune u Srbiji za trgovinu nekretninama u Crnoj Gori

Sankcije bankarskom sistemu Rusije su značajno smanjile broj Rusa koji kupuju nekretnine u Crnoj Gori, kažu u agenciji Montenegro Prospects koja godinama posluje i na tom tržištu.

Uvedene zbog invazije na Ukrajinu, sankcije Evropske unije Rusiji uključuju i zabranu novčanih transakcija za ključne ruske banke, što se primenjuje i u Crnoj Gori koja usklađuje svoju spoljnu politiku sa EU.

„Nemoguće je poslati novac za Rusiju i primiti novac iz te zemlje, a problem je i zatvaranje računa nerezidentima“, kaže posrednik za nekretnine Ivan Dašić za Radio Slobodna Evropa (RSE), prenosi RTCG.

Dosta njegovih klijenata koji su kupili nekretnine, a nisu imali boravak u Crnoj Gori, dobilo je obaveštenje iz banaka da podnesu dokaz o privremenom ili stalnom boravku, kako bi mogli da zadrže svoje bankarske račune.

Onima koji to nisu uradili je zatvoren račun i raskinut ugovor sa bankom, dodaje Dašić, i zbog svih tih ograničenja Rusi više nisu najbrojniji inostrani kupci nekretnina.

U Crnoj Gori privremeni i stalni boravak trenutno ima ukupno 11.661 državljana Rusije, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova.

Oni koji nemaju rešen boravak, ne mogu otvoriti račun kao ranije, kaže Olesja, Ruskinja koja ima stalni boravak u Budvi i radi kao posrednica u sektoru nekretnina.

„U većini banaka je za otvaranje bankarskog računa potrebna potvrda boravka i zaposlenja, a da bi ste se zaposlili ili dobili potvrdu boravka, treba da imate bankarski račun, tako da je to začarani krug“, priča Olesya.

Pošto većina Rusa nema račun u nekoj trećoj zemlji, ona objašnjava da teško mogu i prodati svoju nekretninu, ukoliko žele da taj novac iznesu iz Crne Gore.

U nekoliko budvanskih banaka je potvrđeno da je za otvaranje računa državljanima Rusije potrebna potvrda o privremenom ili stalnom boravku u Crnoj Gori i potvrda o zaposlenju.

Međutim, Olesja kaže da je to teško ostvariti, iako navodi da je u dve banke moguće otvoriti račun.

Opcije za kupoprodaju u uslovima sankcija

„Postoji mogućnost isplata kuporodaja u kriptovaluti, ali to još nije uzelo maha, pogotovo među populacijom od 45 plus godina, koja je obično vlasnik nekretnina kod nas“, navodi Dašić.

Druga opcija je, dodaje, to što pojedini Rusi otvaraju račune u susednoj Srbiji. Tamo otvore firmu, što im omogućava dobijanje bankarskog računa, pa onda mogu i da obave promet sa Crnom Gorom.

Potvrđuje to i Tomislav Ranković iz agencije Kamin. „Imali smo baš neki dan klijente iz Rusije koji hoće da kupe nekretninu, a imaju poteškoća oko prebacivanja novca. Ali, koliko sam upućen, oni sve više idu u Srbiju gde otvaraju račune, i odande šalju novac, ne samo u Crnu Goru„, kaže Ranković.

Fiskalni propisi u Srbiji ne predviđaju ograničenja u vezi sa otvaranjem računa za državljane Rusije. Za nerezidente, koji nisu državljani Srbije, potrebno je dostaviti i potvrdu o adresi na kojoj budući klijent živi.

Pojedine banke u Srbiji, pred naletom velikog interesovanja Rusa za otvaranje računa u Srbiji, prihvataju i adresu hotela u kojem su građani Rusije prijavljeni.

Posrednici za nekretnine kažu da u komunikaciji s ruskim klijentima čuju da su zabrinuti da bi se sankcije mogle poširiti i na „obične“ građane.

„Naravno, ima onih koji su zabrinuti, ali mislim da će sve biti pametno, jer Crna Gora živi od investicija“, uverena je Marita iz Novosibirska, koja već četvrtu godinu živi u Crnoj Gori i radi u crnogorskoj agenciji za nekretnine.

Podsetimo, Vlada Crne Gore je 8. aprila formalno usvojila sankcije Rusiji zbog vojne agresije na Ukrajinu, kojima se između ostalog i zamrzava imovina jednom delu ruskih državljana i kompanija.

Iako ne zavisi od prihoda iz Rusije jer u Budvi ima posao, račun u banci i platu od koje živi, kaže da je njenim sunarodnicima koji zavise od finansija iz Rusije svakodnevica otežana, jer ne mogu da preuzmu novac preko banaka.

„To je neizvodljivo, jer ruske platne kartice ovde „ne rade“, zato su nekretnine pale u drugi plan“, kaže Marita.

Šta se dešava sa zamrzavanjem ruskih nekretnina?

Iz Uprave za katastar i državnu imovinu nisu odgovorili na pitanje koliko je do danas zamrznuto nekretnina u vlasništvu ruskih državljana, i u kojim opštinama.

Krajem jula iz Uprave je objavljeno da je taj proces počeo, te da je jedna nekretnina zamrznuta u Budvi, dok je u toku upravni postupak za još jednu na Žabljaku.

Prethodno je ministar unutrašnjih poslova Filip Adžić izjavio početkom juna da su zamrznute 44 nekretnine u vlasništvu 33 ruska državljanina.

Medijske objave o imenima svih tih državljana nadležni nisu ni potvrdili ni demantovali. Među njima su imena identična sa političarima i najmanje deset poslanika u Državnoj Dumi Rusije.

Na toj listi nema imena Olega Deripaske, jednog od najpoznatijih ruskih tajkuna povezanim sa nekretninama u Crnoj Gori. Njegovo ime je na evropskoj listi sankcionisanih osoba objavljenoj u aprilu.

„Zamrzavanje imovine znači ograničavanje raspolaganja njome i sticanja sredstava i/ili druge imovine“, pojasnili su iz Uprave za nekretnine.

Prema zvaničnim podacima, državljani Rusije vlasnici su ili suvlasnici 18.906 nekretnina i 3,9 miliona kvadrata zemljišta u Crnoj Gori.

Najviše nekretnina imaju u Budvi 6.671 i Baru 4.661.