SAD glavni evropski trgovinski partner

Izvoz robe evrozone u ostatak sveta u junu je iznosio 252,2 milijarde evra, što je povećanje od 20,1 odsto u poređenju sa junom 2021. godine (210 milijardi evra), pokazuju podaci Zavoda za statistiku Evropske unije (Eurostat). U junu je izvoz robe van EU u junu bio 224,9 milijardi evra, što je za 19,4 procenata više u odnosu na jun prošle godine (188,3 milijarde evra).

Kada je reč o uvozu iz ostatka sveta, u evrozoni je porastao za 43,5 odsto na 276,8 milijardi evra, u poređenju sa junom 2021. godine (192,9 milijardi evra). U EU je uvoz bio 258,9 milijardi evra, što je za 48,5 procenata više u poređenju sa junom prošle godine (174,3 milijarde evra).

Kao rezultat toga, evrozona je u junu zabeležila deficit od 24,6 milijardi evra u robnoj razmeni sa ostatkom sveta, u poređenju sa suficitom od 17,2 milijarde evra u junu lane. Takođe, EU je u junu imala deficit od 34 milijardi evra u robnoj razmeni u poređenju sa suficitom od 14 milijardi evra u junu 2021. godine.

U izveštaju Eurostata naglašeno je da jetrgovina unutar evrozone porasla na 236,4 milijarde evra u junu, što je za 24,2 odsto više u odnosu na jun 2021. godine. Trgovina unutar EU porasla je na 366,6 milijardi evra u junu, što je više za 23 procenata u poređenju sa istim mesecom lane.

Deficit evrozone u prvoj polovini godine

Izvoz robe evrozone u ostatak sveta od januara do juna porastao je na 1.393,1 milijardu evra, što je povećanje od 18,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Uvoz evrozone se podigao na 1.533,6 milijardi evra, odnosno za 43 procenta u poređenju sa prvom polovinom 2021. godine.

Kao rezultat toga, evrozona je imala u tom periodu deficit od 140,4 milijarde evra, u poređenju sa suficitom od 100,6 milijardi evra od januara do juna prošle godine. Trgovina unutar evrozone je porasla na 1.328,5 milijardi evra u prvoj polovini ove godine, što je porast od 26,3 odsto u poređenju sa prvih šest meseci lane.

Porasla trgovina Evropske unije

U Evropskoj uniji je izvoz robe van EU od januara do juna porastao na 1.237,3 milijarde evra (povećanje od 17,9 procenata u odnosu na isti period 2021. godine), dok je uvoz skočio na 1.438 milijardi evra (rast od 48,9 odsto).

Time je EU registrovala deficit od 200,7 milijardi evra, u poređenju sa suficitom od 83,2 milijarde evra od januara do juna prošle godine. Trgovina unutar EU porasla je na 2.064,5 milijardi evra u prvoj polovini ove godine (+24,3 odsto u poređenju sa periodom od januara do juna 2021. godine).

Od januara do juna najveći porast je evidentiran kod uvoza i, sa nižom vrednošću, izvoza energije, što je dovelo do značajnog povećanja trgovinskog deficita EU energentima (-290,8 milijardi evra prvoj polovini godine u poređenju sa smanjenjem od -105,6 milijardi evra u istom periodu prošle godine).

U prvih šest meseci najviše je porastao izvoz robe u Sjedinjene Američke Države (+29,1 procenat), koji se odnosio uglavnom na hemikalije, mašine i vozila. U istom periodu najveći rast je zabeležio uvoz iz Norveške (+142,7 odsto), koji se odnosio uglavnom na energente.

Slovenija beleži veliki porast izvoza

U junu su u poređenju sa istim mesecom 2021. godine sve zemlje članice registrovale veliki porast izvoza van EU osim Kipra (-12,2 procenta) i Danske (-2,4 odsto). Najveći rast evidentiran je u Sloveniji (+109,4 procenta) i Grčkoj (+75,6 odsto).

Što se tiče uvoza van EU, u junu su, u odnosu na jun lane, sve države članice imale velika povećanja uvoza van EU, osim Letonije (-24,8 procenata) i Luksemburga (-20,1 odsto). Najveći porast je zabeležen na Kipru (+130,1 procenat) i Grčkoj (+100,4 odsto).