EU smanjila emisije gasova staklene bašte u odnosu na 2019. godinu

U privredi Evropske unije u prvom kvartalu su emisije gasova staklene bašte bile 1.029 miliona tona ekvivalenata ugljen-dioksida (CO2-ekv), pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

U izveštaju je naglašeno da je reč o povećanju od sedam odsto u poređenju sa istim tromesečjem 2020. godine i šest procenata u odnosu na prvi kvartal 2021. godine, ali da je to još uvek ispod nivoa pre pandemije korona virusa (u prvom tromesečju 2019. godine) kada je privreda EU emitovala 1.035 miliona tona CO2-ekv.

Dodaje se da su dokumentovana povećanja uglavnom posledica efekta ekonomskog oporavka nakon oštrog smanjenja aktivnosti usled korona krize.

U prvom kvartalu ove godine, privredni sektori odgovorni za većinu emisija gasova sa efektom staklene bašte bila su domaćinstva (24 odsto), snabdevanje električnom energijom i gasom (21 procenat) i proizvodnja (20 odsto), zatim poljoprivreda (12 procenata) i transport i skladištenje (10 odsto).

Emisije gasova staklene bašte porasle su u svim sektorima u poređenju sa istim periodom 2021. godine, osim za domaćinstva koja su ostala na istom nivou (245 miliona tona CO2-ekv). Najveći porast registrovan je u transportu i skladištenju (+21 procenat), rudarstvu (+15 odsto) i građevinarstvu (+11 procenata).

Emisije štetnih gasova u prvom tromesečju porasle su u skoro svim državama članicama EU u poređenju sa istim kvartalom 2021. godine, što ukazuje na oporavak od pandemije korona virusa.

Holandija (-9 odsto) i Finska (-1 procenat) su jedine države članice koje su registrovale smanjenje emisija u prvom kvartalu ove godine u poređenju sa prvim tromesečjem 2021. godine.

Među državama članicama sa povećanim emisijama u istom periodu bile su Bugarska (+38 odsto, Malta (+21 procenat) i Irska (+20 odsto).

Kada se uporedi prvi kvartal 2020. godine sa istim tromesečjem 2019. godine, pokazalo se da su skoro sve zemlje članice EU zabeležile smanjenje emisija gasova staklene bašte na početku pandemije.

Podsetimo, kada je reč o Srbiji, ministarka energetike Zorana Mihajlović je na predstavljanju Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije za period do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine, poručila da je njegova primena šansa za razvoj cele zemlje.

„Manja emisija gasova sa efektom staklene bašte za 40 odsto, u odnosu na emisiju koja je u Srbiji bila 90-ih godina, obnovljivi izvori energije u finalnoj potrošnji više od 40 odsto do 2030. godine i novi načini proizvodnje električne i toplotne energije, kao i izlazak iz proizvodnje na fosilna goriva, deo su nacionalnog energetskog i klimatskog plana do 2030. godine“, otkrila je Mihajlović krajem jula, piše na sajtu resornog ministarstva.