Samozaposleni najviše pogođeni korona krizom

Podaci o ukupnom broju stvarnih radnih sati u Evropskoj uniji pokazuju da su samozaposleni sa zaposlenima (poslodavci) i samozaposleni bez zaposlenih (samostalni radnici) najviše pogođeni pandemijom korona virusa, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

„U drugom kvartalu 2020. godine, koji je bio najviše pogođen pandemijom, indeks radnih sati za poslodavce i samostalane radnike pao je na 79, odnosno 80 poena (bazna vrednost od 100 odgovara proseku izračunatom za četiri kvartala 2019. godine i određen je za svaki profesionalni status posebno). Pad je bio mnogo blaži za zaposlene, sa indeksom od 87 poena u drugom tromesečju 2020. godine“, navodi se u izveštaju Eurostata.

Podaci pokazuju i da je posle drugog tromesečja 2020. godine indeks radnih sati za zaposlene stalno rastao, sve do drugog kvartala 2021. godine, kada je dostigao baznu vrednost od 100, dok su druge dve grupe samozaposlenih beležile pad u nekim kvartalima.

„U trećem kvartalu prošle godine godine, u skladu sa letnjim periodom, najveći indeks radnih sati imala je grupa poslodavaca (96 poena), zatim zaposleni (94 poena), a najniži indeks imaju samostalni radnici (92 poena)“, navodi se u analizi Eurostata.

Kada se treći kvartal 2021. godine uporedi sa istim kvartalom 2020. i 2019. godine, broj radnih sati za zaposlene bio je otprilike na istom nivou, sa razlikom ne većom od jednog poena.

Kako je istaknuto, u slučaju poslodavaca vrednost indeksa u trećem tromesečju prošle godine bila je ista kao u trećem kvartalu 2019. godine, ali za šest poena viša nego u istom periodu 2020. godine.

Nasuprot tome, samozaposleni su zabeležili pad od šest indeksnih poena između trećeg tromesečja 2019. i 2021. godine, sa srednjim smanjenjem od tri indeksna poena između trećeg kvartala 2020. i 2021. godine.

Pandemija ugasila 510.000 radnih mesta u Srbiji

Mala preduzeća u Srbiji doživela su krah usled korona krize, a došlo je i do smanjenja radnog vremena tokom drugog tromesečja 2020. godine, što predstavlja ekvivalent gubitku 510.000 radnih mesta sa punim radnim vremenom, pokazuju podaci Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Posle uvođenja mera za sprečavanje širenja bolesti Covid-19, i usled posledičnog pada ekonomske aktivnosti, radno vreme u Srbiji opalo je za oko 14,8 procenata tokom drugog tromesečja 2020. godine. Kraće radno vreme i šeme nadoknade značajno su doprinele ovom smanjenju, prenosi Danas.

Izveštaj EBRD-a i Međunarodne organizacije rada (ILO) prepoznao je i sektore u kojima je više od 700.000 radnika bilo u neposrednom riziku. Od ove radne snage gotovo 314.000 je samozaposlenih, a više od 267.000 neformalnih radnika, odnosno radnika u sektoru sive ekonomije.

Kriza je 2020. godine najteže pogodila mikro i mala preduzeća koja zapošljavaju više od 735.000 radnika, gde je svaki četvrti radnik potpuno prestao sa radom.