Saradnja sa najprestižnijim svetskim univerzitetom za razvoj zdravstva u regionu

Saradnja agencija i obrazovnih institucija može biti od velikog značaja za progres društva, inovacija u poslovanju, istraživanju, i poboljšanju uslova života zajednice.

Jedan primer dobre saradnje nam dolazi iz Hrvatske, gde je direktor konsultantske agencije Apriori World Danijel Koletić imenovan za člana tima globalnog razvoja u Medicinskom fakultetu u Harvardu (Harvard Medical School), na čijem se čelu nalazi Vil Strogn (Will Straughn).

Ova saradnja je počela 2021. godine i, kako kaže za naš portal Danijel Koletić, povezana je sa umrežavanjem, poverenjem i preporukama. Ona nije važna samo za lokalnu zajednicu, već je bitna i za region u kome živimo, ali i šire.

„Ključna stvar poslovnog uspeha temelji se na znanju i poverenju, a ne isključivo na znanju i koruptivnim delovanjima čemu smo nažalost skloni na Balkanu unutar agencija. Moja uloga kao člana tima i kao konsultanta nisu odnosi s javnošću, već savetovanje vezano za nove mogućnosti te zajedničko usklađivanje planova i zadataka. Moji kjučni zadatak je povezivanje Harvarda sa vladama, važnim medicinskim sistemima i fakultetima koji razumeju da bez kontinuiranog učenja i znanja nema niti napretka, posebno na području medicine gde smo svedoci tehnološkog razvitka. U našem regionu svedoci smo odliva medicinskih kadrova“, kaže Koletić.

Prema njegovim rečima, kada bi napravili istraživanje postoji li plan motivacije kroz edukaciju počevši od medicinskih sestara pa sve do ključnih ljudi koji vode medicinske ustanove i ministarstava, osim edukacije na području digitalne transformacije, rezultati bi bili poražavajući.

Naš sagovornik smatra da ponekad ego unutar medicinskih ustanova ne daje priliku mladim ljudima, a pojedini lekari mogu imati puno iskustva i prakse, s tim što se postavlja pitanje da li imaju u šezdesetim godinama života dovoljno koncentracije i da li su spremni preneti svoje znanje, ali i čuti novo.

„Iskustvo mi govori da u većini slučajeva ključni ljudi ministarstva nemaju viziju ili vlade država nisu stavile medicinu, odnosno zdravlje ljudi kao prioritet za dobrobit svih građana. Sloveniju i Bosnu i Hercegovinu očekuju prve privatne bolnice, pa se očekuje da će menadžment tih bolnica upravo uzeti edukaciju kao faktor razvoja i motivacije“, objašnjava Koletić.

Kada je u pitanju konkretna poslovna saradnja sa Medicinskim fakultetom u Harvardu, naš sagovornik kaže da su smernice što se Evrope tiče i njegovih ciljeva da se razgovora sa državom koja će biti spremna da uloži u znanje kroz programe koje pruža čuveni američki univerzitet. Da se komunicira o transformaciji fakultetskih sistema, medicinskih ustanova kroz programe „Leadership in medicine“.

„Naš zajednički cilj je da odaberemo državu u kojoj će Harvard otvoriti svoj evropski program ‘Leadership in medicine’. Niko nema snage da napravi ozbiljnu reformu zdravstvenog sistema koji je neophodan. Svedoci smo u Hrvatskoj da je najveća kriza upravo kriza zdravstvenog sistema. Planiram da pošaljem dopis o potencionalnoj saradnji kabinetu premijera Srbije početkom sledećeg meseca u nadi da nacionalni predznak neće biti barijera sastanka, jer kako god to vama zvučalo to je ono što zatvara mogućnosti svim stručnjacima poput mene u regionu. Brojni ljudi iz Srbije puni znanja nisu politički podobni pa se njihovo znanje nedovoljno ili uopšte akceptira. Napuštajući svoje države kada dođu u strane zemlje postaju lideri. Kada budemo želeli i hteli staviti znanje ljudi bez političke pripadnosti na prvo mesto onda možemo govoriti o prosperitetu. Zdravlje po modelu javnog sistema opstaje samo zahvaljujući ljubavi pojedinaca koji svoj poziv stavljaju ispred finansijskih interesa“, ističe Koletić.

Program harvardskog fakulteta godinama transformiše zdravstene sisteme, daje nove perspektive šireći nova znanja globalno povezujući kroz svoju mrežu različite ciljne grupe lekara i struke.

„Sa Danijelom se radujemo pokretanju dobrih razgovora o tome kako bismo mogli iskoristiti obrazovne resurse Medicinskog fakulteta u Harvardu za dodatnu inovaciju medicinskog obrazovanja, izgradnju snažnog istraživačkog kapaciteta, te razvoj budućih lidera i transformaciju pružanja zdravstvene nege kroz edukaciju“, rekao je Vil Strogn.

U uslovima opšte ekonomske neizvesnosti posebno u regionu, razvoj zdravstvenih ustanova i uspostavljanje kvalitetnog menadžmenta je od suštinske važnosti. S obzirom na ciljeve i namere Koletića, možda je ovo i prilika za Srbiju da čuje, a kasnije i realizuje neke poslovne i edukativne modele u ovoj oblasti.