Sat rada u Hrvatskoj poslodavca košta u proseku 11,2 evra

Trošak plata poslodavcima u Evropskoj uniji u većini zemalja nastavio je kontinuirano da raste, a izuzetak je tek nekoliko država u kojima je došlo do zastoja u 2020. godini, pa nastavka rasta, a među tim zemljama je i Hrvatska.

Prema kvartalnoj analizi trendova na tržištu rada Hrvatskog zavoda za statistiku, a na osnovu podataka Eurostata, samo Irska, Hrvatska i Kipar imali su privremeni prekid rasta bruto plata po satu rada, dok su u Španiji i Italiji bruto satnice rasle i u prvoj godini korone, ali su u prošloj godini bile ispod nivoa iz 2020. godine, prenosi Poslovni dnevnik.

Dvostruko više u Sloveniji

Visina troškova plata koje po satu sa svim troškovima plaćaju poslodavci izraženo varira između EU članica, od sedam evra u Bugarskoj i 8,5 u Rumuniji, do 41,6 evra u Belgiji, 43 u Luksemburgu i 46,9 u Danskoj.

Od Hrvatske u kojoj poslodavca sat rada u proseku košta 11,2 evra, niži iznos satnice imaju uz Bugarsku i Rumuniju još u Letoniji i Mađarskoj, a neznatno viši trošak imaju poslodavci u Litvaniji i Poljskoj. U susednoj Sloveniji, s kojom se Hrvatska često poredi, bruto plata po satu je gotovo dvostruko veća (21,1 evro).

S obzirom na aktuelne alarme iz pojedinih sektora, a prvenstveno hotelijerstva i ugostiteljstva, o nedostatku radnika čak i posle ukidanju režima godišnjeg kvotnog pravila za zapošljavanje stranih radnika, za očekivati je da će satnice u hrvatskom slučaju imati snažniji rast u izveštaju za 2020. godinu, ali pogleda li se unazad tri godine, u većini sektora plate su pale, a izuzeci su obrazovanje, zdravstveni sistem, zabava i umetnost.

Najniže satnice u Hrvatskoj su imale administrativne usluge (8,3 evra) te hotelijerstvo i ugostiteljstvo (8,6 evra), a najviše u sektorima informacija i komunikacija (15,9 evra), finansija (15,5) i nauke (15,2 evra).

U sektoru finansija i osiguranja prošle godine su satnice iznosile od 9,9 evra u Bugarskoj do 77,3 u Luksemburgu, a u stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima kretale su se od bugarskih 10,9 do danskih 57,9 evra.

U zdravstvu su u trogodišnjem razdoblju u EU plate po satu rasle u svim zemljama osim Grčke, a raspon je od 8,1 u Bugarskoj do 45,2 evra u Luksemburgu. A premda su sektorski najveće, hrvatske plate u ICT (informaciono-komunikacione tehnologije) sektoru najniže su u EU, gde prednjači Švedska s 57,7 evra po satu.

Kad je reč o turizmu, po satu se lani plaćalo od 3,8 evra u Bugarskoj do 40,7 evra u Danskoj. Hrvatske su satnice bile na nivou Estonije, a manje imaju Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Malta, i Rumunija.

Neznatno više prije pandemije

Pogledom na ostale primorske zemlje, samo je u Grčkoj nezavisno od korone, cena sata rada u turizmu rasla (na 15,2 evra), dok je u Španiji i Italiji ona nešto umanjena, a u hrvatskom slučaju lani je imala blagi oporavak, ali nije dosegla rekordnu visinu iz 2019. od 9,1 evra. U Sloveniji, pak, u turizmu je satnica 14,6 evra.

U prerađivačkoj industriji iznosi satnice prošle godine su se kretali u rasponu od 5,8 u Bugarskoj do 48,5 evra u Danskoj, uz koju su samo još u Nemačkoj, Švedskoj i Belgiji satnice bile veće od 40 evra. U Hrvatskoj je cena sata bila 10,3 evra i neznatno je veća nego pre pandemije, no znatno je ispod cene u Sloveniji (20,3 evra).

Nižu bruto satnicu od hrvatskih industrijalaca imaju još u Rumuniji (7,3 evra). U građevinarstvu, samo u Danskoj poslodavci po satu imaju platu veću od 40 evra, a najmanju imaju Bugarska, Rumunija i Mađarska, a Hrvatske su plate tek nešto više od njihovih – 10 evra.

U Nemačkoj, gde i hrvatski građevinci rado odlaze, bruto satnice manje su od satnice u prerađivačkoj industriji, što analitičari povezuju s angažmanom stranih radnika, što povećava ponudu rada i smanjuje plate.

Kao u građevinarstvu, Danci i u trgovini jedini imaju satnicu iznad 40 evra, a najniže su u Bugarskoj (6,3 evra). Manje nego u Hrvatskoj (11,1 evro) trgovci plaćaju sat rada u Litvaniji, Letoniji, Rumuniji, Mađarskoj i Poljskoj.

U sektoru prevoza raspon bruto satnica kreće se od 6,2 u Bugarskoj do 44,3 evra u Danskoj, a kod hrvatskih poslodavaca ona je lani iznosila 9,4 evra i pored toga što je hroničan nedostatak vozača, primetan je pad cene rada u posljednje tri godine. Takav trend beleži još samo Irska.