Posao u našem ugostiteljstvu traže radnici iz Azije, Egipta i sa Kube

Tokom pandemije korona virusa turizam i ugostiteljstvo pretrpeli su možda i najjači udar, zbog čega su se mnogi zaposleni u ovim granama preorijentisali na neke druge delatnosti. Kako tvrde upućeni, dosta njih se nije ni vratilo u ove poslove, niti planira, dok je dosta onih koji su i dalje nastavili da se bave turizmom i ugostiteljstvom otputovalo u inostranstvo ili pak povremeno rade van zemlje.

Naime, samo tokom poslednje tri godine iz ove branše izašlo je najmanje 5.000 radnika. Uoči letnje sezone kuvari, konobari, šankeri i ostalo osoblje najčešće odlazi u toplije krajeve u potrazi za boljim uslovima.

Posledice pandemije korona virusa po ugostiteljstvo i dalje su vidljive, a prema rečima menadžera u ugostiteljstvu Relje Krunića, nema nikakve realne strategije oporavka tog sektora.

„Situacija je veoma teška i ide ka još težoj, ali se pravom strategijom može u neko doba zaustaviti odliv radne snage. Sve više na odluku radnika utiče socijalno stanje, a ne samo finansijsko, mnogo ljudi koji su imali velika primanja i finansijsku stabilnost napustilo je Srbiju iz drugih razloga. Osim same krajnje zarade, veoma je bitno na koji iznos idu prijave radnika radi ostalih mogućnosti i njihove stabilnosti. Tu su i sami tehnički uslovi rada, radno vreme, slobodni dani, kao i količina stresa koje trenutno nosi ugostiteljstvo (i dalje je velik uticaj post korona perioda)“, objašnjava naš sagovornik.

Krunić u razgovoru za Biznis.rs navodi da ni većina poslodavaca nije u zavidnom položaju, a sam sistem veoma nepovoljno utiče na razvijanje celokupnog ugostiteljstva i turizma. Ipak, postoji način da se ljudi motivišu da ostanu u Srbiji.

„Mogli bismo da se ugledamo na razvijenije zemlje, ili čak zemlje iz susedstva – na koji način su pospešili razvoj ove grane, još pre korone, a posebno posle. Moraju što pre da se modifikuju takse, komunalije i način njihove naplate, zatim stopa PDV-a za ugostiteljstvo i turizam, kao i da se nagrade oni koji redovno plaćaju. Jasno je da su potrebne i olakšice za prihvatanje nove radne snage“, ukazao je Relja Krunić.

On je podsetio da su trenutne plate u ugostiteljstvu veće nego ikad, da ne postoji pozicija ispod 450 evra, a da ta brojka ide i do 2.000 evra, u zavisnosti od samog radnog mesta. Opet, to ne zadržava radnu snagu u našoj zemlji tako lako, a poznato je da ugostitelji tokom leta idu u primorske krajeve.

„Dobar deo kolega se vrati sa novcem koji bi i ovde zaradio tim tempom rada kao u sezoni na primorju, ali ljudi imaju potrebu pre svega da promene sredinu i uvek se nadaju većoj zaradi. Drugi deo uspe da zaradi veći novac, i to ume da bude dva do tri puta više nego u Srbiji. Prosto rečeno, za 100 dana zarade kao kod nas za 365. Ti ljudi se veoma često posle odrađene sezone i ne vrate u Srbiju“, istakao je naš sagovornik.

Teško do radne dozvole

Usled manjka domaće radne snage mnogi koji bi hteli da rade u Srbiji teško dolaze do radne dozvole, uprkos tome što su traženi. Ovaj izazov postojao je i pre korona krize u ugostiteljskoj struci, ali kako kaže Krunić, sada je „apokalipsa“, jer nema ko da radi.

„Svi koji su sposobni lako su se pronašli u drugoj sferi. Postoji priliv radne snage iz inostranstva, ali je procedura preozbiljna i preobimna (za razliku od zemalja u okruženju), tako da je veoma komplikovana i predugo traje. Redovnim tokom papiri za rad ne mogu biti gotovi za manje od tri meseca, pa sve do godinu dana. Same smernice koje se mogu naći na sajtu resornog ministarstva i samih kancelarija koje su za to zadužene funkcionišu drugačije u praksi. Da bi se opstalo mora što pre da se pronađe bolji način za dobijanje radne dozvole, pogotovo kod ljudi koji imaju diplome i iskustva za ono što nam je izuzetno potrebno“, ocenio je naš sagovornik.

Kako je dodao, od ove godine počeo je masovni dolazak radne snage iz Azije (Bangladeš, Nepal, Indija), kao i iz Egipta, i sa Kube.

„Broj ljudi koje dolaze u konstantnom je porastu, ali dobar deo njih se ne zadržava u Srbiji nego prvom prilikom odlaze dalje. Za razliku od naših ljudi, koji sa iskustvom i znanjem stranih jezika odlaze u druge zemlje, nama dolazi sasvim suprotan kadar. Ali nažalost, stanje je takvo da ne može da se bira“, navodi Krunić.

Plata od 800 evra bi zadržala konobare

Podaci Udruženja hotelijera i ugostitelja (HORES) pokazuju da su u aprilu kapaciteti bili popunjeni od 55 do 60 odsto, što je dobro, prema proceni predsednika tog udruženja Georgija Genova. On je u medijima više puta naveo da je pomoć države hotelijerima da prežive početak pandemije bila značajna, ali i da je potrebna dodatna podrška u vidu oslobađanja od plaćanja poreza na godinu ili dve.

„Neophodno je da se ljudima povećaju plate, da se napravi bolja organizacija, jer jedan od najvećih problema koji imamo tiče se nedostatka radne snage. Od kraja 2019. do početka 2021. godine iz Srbije je otišlo 5.000 radnika iz naše industrije“, izjavio je Genov za dnevni list Danas.

I on ističe da ljudi odlaze zbog boljih uslova, a pre svega radi bolje zarade.

„Plate konobara u Nemačkoj su od 1.700 do 1.800 evra, u Austriji 1.400 evra, Hrvatskoj 1.000 evra, a kod nas bi te zarade, da bi ljudi poželeli da ostanu, morale da budu bar 800 evra“, zaključio je Genov.