Savić: Ukrajinska kriza podigla ekonomsku neizvesnost na najviši nivo

Neizvesnost je izuzetno loša za ekonomiju, a ukrajinska kriza je podigla neizvesnost na najviši nivo. Svi će trpeti štetu od rata i sankcija, a najveću Ukrajinci na čijoj teritoriji se ratuje, što prouzrokuje ljudske žrtve i uništavanja infrastrukture. Ogromnu štetu trpeće i Rusija, jer su troškovi vođenja rata ogromni, ocenjuje za Biznis.rs Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

„Nema sumnje da će ove sankcije oštetiti Rusiju, ali za sada nema pouzdanih informacija o izvozu nafte i gasa u Evropu. To navodno i dalje funkcioniše. Evropa u ovom trenutku nema rešenje za energente. Kada je reč o nafti, to bi još i moglo nekako da se reši, ali rešenje za snabdevanje Evrope gasom nije na vidiku“, naveo je Savić.

Prema njegovim rečima rast cena energenata nastaviće da povećava cene svih roba, što je veliki problem za evropske zemlje, imajući u vidu inflaciju i dve krizne godine pandemije korona virusa. Tokom vremena neizvesnosti nema ozbiljnog biznisa, istakao je Savić, navodeći da će isključivanje Rusije iz sistema SWIFT oštetiti i jednu i drugu stranu.

„Međutim, biznis uvek nalazi put, ali sve košta i traje. Pronalaziće se alternativni putevi trgovine, preko drugih zemalja, možda Kine. Ruse će to koštati više nego Zapad, ali svet je u velikom problemu. Otkup rublje i druge ruske kontramere, liče na kolektivizaciju iz doba SSSR. Problem Rusije su izuzetno skroman BDP i struktura njihove privrede“, rekao je Savić.

BDP Rusije je 1.700 milijardi dolara, dok je BDP Kine 17.500 milijardi dolara, a SAD 23.000 milijardi dolara. Ruska privreda je uglavnom bazirana na primarnoj proizvodnji. Poljoprivreda i energenti su glavni izvori prihoda za rusku privredu, a to je dugoročno loša situacija za Rusiju.

Savić ocenjuje da Srbija ne može trajno da ostane u sadašnjoj neutralnoj poziciji. Srbija ima trgovinsku razmenu sa Rusijom vrednu oko 3,6 milijardi dolara, od čega je 2,6 milijardi uvoz iz Rusije, a oko milijardu dolara je vrednost robe koju Srbija izvozi u Rusiju. Uglavnom uvozimo energente i rude, a izvozimo poljoprivredne proizvode. Trenutno se postavlja i pitanje kako će naši izvoznici naplatiti robu koju su već isporučili u Rusiju.

S druge strane, razmena za zemljama Evropske unije čini dve trećine naše ukupne ekonomske razmene, dok je većina stranih kompanija u Srbiji iz Evropske unije. „Očekujem pritiske na Srbiju da zauzme evropsku poziciju u pogledu sankcija Rusiji“, naveo je Savić.

On je dodao da NIS za sada normalno uvozi naftu i gas, ali da ukoliko se Srbija ne prikloni sankcijama Rusiji, nije nezamislivo da bi Turska ili Bugarska mogle da zavrnu dotok gasa u našu zemlju. On je zaključio da bi najbolja opcija bila da se rat u Ukrajini okonča što pre, a da je loših i još gorih opcija više.