Sezonci za 20 dana mogu da zarade 100.000 dinara, gazdama i dalje fale berači voća

Rad u poljoprivredi nije lak i čini se kao da uvek fale ljudi koji bi zasukali rukave i dobro se oznojili u ovoj vrsti posla. Sezonski radnik na njivi ili u voćnjaku ima dobru priliku da zaradi tokom leta, pa ukoliko radi 20 dana može da inkasira od 60.000 do 100.000 dinara. Ponekad je ovo jedina prava motivacija da se neko opredeli za ovu vrstu posla.

Naime, ove godine cene branja voća idu i do 5.000 dinara dnevno, ali i to nije dovoljno jer se poslodavci – gazde, generalno žale da nemaju dovoljno radnika.

Broj radnika na sezonskim poslovima varira, a prema podacima koje je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED dostavila našem portalu, u periodu od januara 2019. godine do danas ukupan broj prijavljenih sezonaca na raznim poslovima iznosi 53.499. Od tog broja, 26.883 su muškarci, dok je 26.616 žena.

Broj poslodavaca koji su angažovali sezonske radnike putem elektronske prijave je 546, od toga je pravnih lica (firme) 365, a fizičkih lica (ili poljoprivrednih gazdinstava) 181.

Prema podacima iz NALED-a obračunati porezi za sezonske radnike iznose 193.508.805 dinara, dok su istovremeno obračunati doprinosi od 541.819.802 dinara.

Sezonski rad u poljoprivredi podrazumeva razne vrste poslova, te su radnici bili angažovani na čišćenju, ljuštenju, sortiranju, pakovanju, skladištenju, svi ukupno 482.170 dana. Na berbi jabučastog voća 320.415 dana i na pripremi zemljišta – sadnja, setva, žetva 298.791 dan.

Cena rada i prava radnika

Sezonski radnik u ugostiteljstvu može da zaradi u Hrvatskoj kao konobar ili konobarica od 700 do 1.000 evra, dok na primer pomoćni radnik u fast food-u na Adi Ciganliji u Beogradu može da radi za platu od 40.000 do 60.000 dinara u toku sezone. Ipak, sezonskim radnikom u Srbiji se po zakonu smatraju samo zaposleni u oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, te poslodavci koji angažuju sezonske radnike na građevinskim ili ugostiteljskim poslovima to mogu da čine samo u skladu sa Zakonom o radu.

Sezonski radnici imaju svoja prava, i važno je da pre početka posla koji će obavljati budu upoznati sa njima. Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima definiše ovu oblast. Prema ovom Zakonu, koji je počeo da se primenjuje od 8. januara 2019. godine, poslodavcem se smatra preduzetnik ili pravno lice koje obavlja delatnost u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, u okviru koje mogu da se obavljaju sezonski poslovi u skladu sa ovim zakonom, izuzev delatnosti iz sledećih grana: lov, traperstvo i odgovarajuće uslužne delatnostiuslužne delatnosti u vezi sa šumarstvom, ribolov i akvakultura, u skladu sa propisom koji uređuje klasifikaciju delatnosti.

Poslodavcem se smatra i fizičko lice – nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, u skladu sa zakonom.

Za potrebe radnog angažovanja na sezonskim poslovima smatraju se poslovi koji se u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva obavljaju samo u određeno vreme tokom godine (sadnja, setva, berba, žetva, zaštita bilja, priprema zemljišta, orezivanje, čišćenje, ljuštenje, sortiranje, šišanje/striža, ispaša…).

Zakon propisuje i to da je poslodavac dužan da sezonskog radnika pre stupanja na rad upozna sa poslovima koje će obavljati, mestom rada, očekivanim trajanjem radnog angažovanja, uslovima za bezbednost i zdravlje na radu, dnevnom i nedeljnom radnom vremenu, odmorima u toku rada, dnevnom i nedeljnom odmoru, visinom naknade za rad bez pripadajućeg poreza i doprinosa i rokovima za njenu isplatu.

Kada sezonski radnik počne da obavlja posao smatra se da je usmeno prihvatio uslove rada, ali poslodavac je dužan da sezonskom radniku na njegov zahtev izda potvrdu o svim propisanim uslovima i podacima poslodavca i radnika.
Zakon takođe propisuje način registracije poslodavaca za prijavljivanje sezonskih radnika, i plaćanje poreza i doprinosa.

NALED je po osnovu ovog Zakona objavio Vodič za elektronsku prijavu sezonskih radnika sa svim smernicama i uputstvima o prijavi, uslovima rada. Ovaj način prijave je i jedan od dokaza da je lice bilo angažovano na sezonskom poslu ukoliko dođe do povrede radnih prava. U prvoj godini primene elektronske prijave sezonaca rad na crno smanjen je za 37 odsto.

„Informacija o tome da je sezonski radnik bio angažovan preko ovog sistema ostaje zabeležena na portalu i dostupna je nadležnim organima. Takođe, sezonski radnik će aktivacijom sopstvenog naloga u jednom od servisnih centara ili, ukoliko se nalazi na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje – u najbližoj filijali NSZ imati mogućnost da preko portala izvrši uvid u istorijat svojih angažovanja“.

Na sezonskim poslovima u poljoprivredi angažovano između 65.000 i 76.000 radnika

S obzirom na to da se u Srbiji godišnje, pre pandemije, na sezonskim poslovima u poljoprivredi angažovalo između 65.000 i 76.000 radnika, događalo se da radnici ne dobiju nikakvu vrstu ugovora, iako im je poslodavac obećavao ugovor o privremenim i povremenim poslovima, navode iz NALED-a. Danas, uz elektronsku prijavu, vodi se precizna evidencija radnika, i postoji veća mogućnost da se ova oblast izvuče iz „sive zone“.

Zanimljivo je da su ovog leta u valjevski kraj na berbu malina dolazili i sezonski radnici iz Albanije, dok je u ivanjičkom kraju bilo berača čak i iz Mongolije. Dnevno su mogli da zarade do 3.000 dinara.

Ipak, iako može solidno da se zaradi, ovaj posao je veoma iscrpljujuć, te se mladi ne odlučuju često na ovakav angažman. Sezonske radnike uglavnom čine ljudi koji su ostali bez posla i vide šansu da na ovaj način ostvare neki prihod, pa makar radili i na 35 stepeni Celzijusa.