Sirovine u Evropi nikad skuplje

Tokom prvih meseci ove godine, u Evropi se može očekivati rekordno povećanje cena sirovina i materijala poput drveta, čelika i plastike, zbog njihove nestašice na svetskim tržištima nastale usled povećane tražnje, širenja novih sojeva korona virusa i zatvaranja koja su posledica pandemije, procenila je međunarodna konsultantska kuća „Horvat“ na osnovu istraživanja očekivanja poslovnih ljudi na 12 evropskih tržišta.

„Poskupljenja su posledica ispražnjenih skladišta, ograničene ponude i kontinuirano visoke tražnje, što će srednjoročno uticati na tržište. Iznenadna povećanja cena robe nas očekuju i posle pandemije, pošto ekstremni vremenski uslovi, poremećaji infrastrukture, razvoj finansijskog tržišta, trgovinski sukobi i logistički problemi sve češće narušavaju transportnu ravnotežu. Zbog visokog stepena globalizacije ekonomije, posledice ovakvog razvoja događaja su trenutne i vrlo ozbiljne“, ocenila je Marija Boldor iz Horvata, prenosi Politika pozivajući se na Tanjug.

Ona je navela da evropski privrednici narednih meseci očekuju da najviše poskupi drvo, čak 33 procenta, i da na ovakav trend utiču tržišta Severne Amerike i Kine, gde je ta sirovina za trećinu skuplja nego u Evropi.

Sekretar udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira Privredne komore Srbije, Nataša Govedarica, kaže da trendovi pokazuju da će i u Srbiji poskupeti drvna sirovina uzimajući u vidu da nedostaje, ne samo na tržištima Amerike i Kine, već i na ostalim svetskim tržištima.

Sagovornica Politike objašnjava da je velika ekspanzija građevinske industrije u Americi pokrenula potrebu za drvetom. Kanada je zabranila izvoz sirovine i pokušava da nadomesti nedostatak drvne građe za potrebe industrije. Kina je ogromno tržište koje je vuklo sirovinu, tamo su pravljeni polufinalni proizvodi i izvoženi u Ameriku. Problem je nastao zbog kinesko-američkog trgovinskog rata, gde Amerika ne dozvoljava Kini da plasira robu u onom kapacitetu u kome je to radila.

„Ekspanzija građevinske industrije u Americi i potreba Kine za što većom količinom sirovine, koju nemaju, napravila je disbalans na tržištu Evrope, koja je ostala bez sirovine na koju je računala. Sa druge strane, Rusija od januara ove godine teži da zabrani izvoz oblovine iz svoje zemlje. I tu će doći do dodatnog disbalansa na tržištu, što sveukupno utiče na povećanje cene“, objasnila je Govedarica.

Dodala je da je pre bolesti Covid-19 trend bio da se sirovina iz Srbije izvozi za Kinu i Evropu. Nije ostavljana u zemlji da se preradi.

„Kao udruženje radimo na tome da sirovina ostane u zemlji i da naša proizvodnja to preradi u nekom procentu, kako bi se dobila visoka dodatna vrednost proizvoda koji generiše sedam puta veću cenu proizvoda koji se izveze. Zdušno se borimo da se sirovina ne izvozi već da se izvozi kao polufabrikat ili pravi proizvod. Videćemo kako će se situacija dalje razvijati, ali svaka zemlja ima mogućnost da ograniči izvoz sirovine i ostavi je za potrebe svoje industrije, kao što su uradile Kanada i Rusija“, navela je Govedarica.

Poskupljene drveta odražava se na poskupljenje građevinskih radova i nameštaja, a cena šperploče je već prilično skočila, jer ponude gotovo da nema. Tokom ove godine očekuje se dalje poskupljenje čelika, koji je tokom prve polovine 2021. godine već poskupeo za 60 procenata, kao i plastike koja je prošle godine beležila rekordno visoke cene.

Cena čelika raste zato što je tražnja veća od ponude. Ponuda je dodatno pala zbog smanjene proizvodnje u Kini. Osim toga, Kina je zbog ekoloških problema i zagađenja vazduha smanjila proizvodnju uglja. Naravno, tu su i inflatorni pritisci.

U poslednjih sedam do osam godina, prosečna cena toplo valjanog čelika bila je oko 400 ili 450 dolara po metričkoj toni, dok će dugoročni prosek u narednim godinama verovatno biti iznad 600 dolara. Očekuje se da na tržištu čelika dođe do nekoliko promena, uključujući rastuće troškove i sve veću ulogu Kine na tržištu.

Kina je na svom vrhuncu izvozila više čelika nego što je Indija proizvodila, ali se kineski izvoz od tada prepolovio na oko 60 miliona tona godišnje i mogao bi dodatno da opadne kako se zemlja bude kretala ka ostvarenju ciljeva neto nulte emisije ugljenika. Kina beleži pad proizvodnje od marta 2021. godine, pri čemu je u novembru proizvela 69,3 miliona metričkih tona, što je za 22 odsto manje nego u istom mesecu prošle godine.