Sistem koji obezbeđuje bar 20 godina besplatnog grejanja

Proizvodnja toplotne energije, odnosno zagrevanje sanitarne vode, bila je preteča fotonaponskih sistema solarnih panela. Upravo o ovim sistemima govorio je direktor JKP Toplana-Šabac i mašinski inženjer Slobodan Jerotić na konferenciji ‘Kako građani postaju proizvođači električne energije?’ i obrazložio kako mogu da budu maksimalno efikasni, kao i kakvu su primenu do sada našli u Srbiji.

„Zagrevanje sanitarne vode koristi se za pranje ruku, za umivanje, tuširanje, zatim u domaćinstvu postoje sudomašine, mašine za veš, koje nemaju električne grejače, nego upravo koriste tu toplu vodu koja se zagreva pomoću solarnih panela. Ovaj sistem može da se koristi i za podršku zagrevanju zgrada. Međutim, to znači da sama zgrada treba da bude u energetskom razredu B/A, što je najpoželjnije, da troši jako malu količinu energije, ali i da postoji veći broj panela na krovu, i onda je to moguće“, naveo je Jerotić.

Prema njegovim rečima, to su kuće koje godišnje troše od 20 do 40 kWh/m2 toplotne energije. Takve kuće mogu da se greju na ovaj način u prelaznom periodu – oktobar, novembar, eventualno početak decembra, ako su više temperature.

„Moguće je grejanje i u martu i aprilu, dok u januaru već postoji problem, jer su dosta niže temperature, usled čega je potrebno da imate neki drugi način proizvodnje energije koji će da pokriva te energetske pikove. Inače, smatra se da je od 40 do 50 litara sanitarne vode dovoljno po čoveku u toku dana, što znači da su za tročlano ili četvoročlano domaćinstvo potrebna dva kvadratna metra termalnih solarnih panela i rezervoar od 150 do 200 litara sanitarne vode“, napomenuo je mašinski inženjer.

On je dodao da je u januaru prinos solarne energije – toplote iz panela, od 0,9 do jednog kWh/m2, dok je u julu i avgustu to količina od 5,4 do 5,6 kWh/m2.

„Ovi paneli imaju veći stepen korisnosti, efikasnost im je negde oko 60 odsto, ali imate problem u zimskom periodu kada nema dovoljne količine energije, dok je u letnjem periodu problem ako ne možete da potrošite tu količinu vode. Tada može da se desi situacija da dođe do stagnacije, odnosno do pregrevanja radnog fluida, koji se onda uništava i morate da ga zamenite. Sa druge strane postoje neka tehnička rešenja, ali se ona svode na to da bi trebalo da bacite količinu energije koju ne možete da iskoristite“, upozorio je Jerotić.

Postoji tehničko rešenje, ističe on, koje taj efekat rešava tako što se panel hladi sa donje strane.

„Solarni paneli imaju problem jer se tokom dana pregrevaju i opada im stepen koristi, sa nekih 20 do 21 procenta na 12 do 13 odsto. Ali, ako se hlade sa donje strane, onda im se zadržava stepen korisnosti. To se čini tako što im se ispod dodaje jedan deo koji služi da panel istovremeno proizvodi i električnu energiju, ali i toplotnu, koju može da koristi domaćinstvo. To je jedan kogeneracioni ciklus“, istakao je stručnjak.

U Danskoj je, kako kaže, imao priliku da vidi ogromne bazene sa 1.000 m3 vode, gde se na hektarima postavljaju solarni paneli, i onda se na isti način voda zagreva i potom koristi u daljinskom grejanju. A kada je reč o potencijalu ovakvih sistema u Srbiji, mašinski inženjer smatra da je to realnost.

„Posebno gradovi koji imaju daljinsko grejanje i koji već imaju sisteme za zagrevanje sanitarne vode, kao što su Beograd, Novi Sad, sada i Pančevo. Međutim, problem je u drugim mestima koja nemaju te sisteme, jer te investicije nisu nimalo naivne. Ako proizvodimo električnu energiju u stanu, grejemo se toplotnom pumpom vazduh-voda ili voda-voda, onda svu tu struju koju proizvodimo možemo da upotrebimo za toplotnu pumpu i da praktično u kombinaciji sa solarnim panelima grejemo kuću bez ikakvih troškova posle četiri do pet godina, koliko je potrebno da se novac vrati. Narednih 15 do 20 godina imamo praktično besplatno grejanje“, otkriva direktor JKP Toplana-Šabac.

To je, objašnjava on, način da se iskoristi priča o prozjumerima (termin koji se pominje u Zakonu o obnovljivim izvorima energije, koji je donet je krajem aprila ove godine) i o neto merenju, da na neki način smanjimo troškove.

„Sličan je princip i ako imate invertore, klime koje troše električnu energiju za rad kompresora. Vi možete da postavite solarne panele, pod uslovom da imate dovoljno krova, da proizvedete dovoljnu količinu električne energije koliko kompresor proizvede, i onda ćete fotonaponskim sistemima, kroz solarne panele, dobiti svu potrebnu energiju za kompresore, i na taj način ćete grejati kuću. Dakle, ne direktno strujom, nego preko toplotne pumpe“, smatra Jerotić.

On je dodao da onaj ko je kupio invertor treba da kupi i fotonaponski panel, solarni sistem, kako bi proizvodio zelenu energiju, i da nju koristi za toplotnu pumpu, jer je tada reč o efikasnom, jeftinom, ali i zelenom sistemu koji ne zagađuje životnu sredinu.