Skloništa u Srbiji u mirnodopsko vreme imaju komercijalnu svrhu

Prošlo je tačno mesec dana od početka rusko-ukrajinskog rata čije posledice već sada imaju katastrofalne razmere: broj civilnih žrtava svakodnevno raste, preko tri i po miliona stanovnika napustilo je zemlju u potrazi za mirom, porušeni su gradovi i strateški važni objekti, a epilog se ne nazire ni uprkos težnjama suprotstavljenog Zapada.

S druge strane, prošlo je tačno 23 godine od kada je počelo NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). Tokom 11 nedelja, nezvanične informacije kažu da je poginulo oko 2.500 civila i oko 1.000 pripadnika vojske i policije, a teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, zdravstvene ustanove i vojni objekti.

Nezavisno od toga da li su sukobi novijeg datuma ili stariji, zajedničko im je da predstavljaju povod da se zapitamo da li građani, i na koji način, mogu da se sakriju od neposredne opasnosti u sopstvenoj zemlji suočenoj sa bombama.

Građani Srbije koji su preživeli bombardovanje imaju nekoliko asocijacija, a glavne su zvuk sirena za portivvazdušnu opasnost i skloništa u kojima su nalazili bar privremeno utočište i tračak nade da će nemiri proći.

Upravo zato pokušavamo da odgovorima na nekoliko važnih pitanja. Šta je sa skloništima u Srbiji? U kakvom su stanju? Ko se o njima stara? Čemu služe u mirnodopskim uslovima? Koliko ih je? Jesmo li svesni njihove važnosti?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže direktor Javnog preduzeća za skloništa Srbije Nebojša Stefanović, inače preduzeća u čijoj je nadležnosti veliki deo sklonišnih kapaciteta, glavni zadaci pred institucijom na čijem je čelu jesu organizacija izgradnje, održavanja, tehničke kontrole i mirnodopskog korišćenja javnih i blokovskih skloništa. 

Od više hiljada skloništa, koliko ih ima na teritoriji Republike Srbije, ovom preduzeću su poverena 1.442 javna i blokovska skloništa koja se nalaze na 48 opština, od čega je najveći broj u Beogradu, njih 980, na 15 gradskih opština.

Prema njegovim rečima, najveći broj skloništa nalazi se na teritoriji opština Novi Beograd (244), Rakovice (130) i Voždovac (107), dok preduzeće ne upravlja onima koji se nalaze na teritorijama opština Barajevo i Surčin.

Kada je reč o održavanju skloništa, sredstva za ove namenu nisu obezbeđena iz budžeta Republike Srbije, te se preduzeće dovija na alternativan način.

„Održavanje javnih skloništa vrši se sredstvima obezbeđenim od izdavanja skloništa u zakup, pošto se radi o samofinansirajućem preduzeću“, kaže Stefanović.

Ovako je od 2012. godine kada je izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama ukinuta obaveza investitora koji ne grade skloništa u okviru svojih projekata da plate naknadu za izgradnju i održavanje istih, te je danas jedini prihod ovog preduzeća – zakupnina.

Inače, davanje u zakup javnih i blokovskih skloništa u mirnodopskim uslovima vrši se u skladu sa Uredbom o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti.

Kako kaže Stefanović, u slučaju proglašenja vanredne situacije, skloništa koja se koriste u mirnodopske svrhe mogu se isprazniti, a u slučaju proglašenja vanrednog ili ratnog stanja moraju se isprazniti i osposobiti za zaštitu u roku koji odredi štab za vanredne situacije, a najkasnije u roku od 24 časa. 

„Prema tome, sva skloništa kojima upravljamo biće u funkciji vanredne situacije, odnosno vanrednog ili ratnog stanja, ukoliko nadležna tela to procene i zatraže od Javnog preduzeća za skloništa“, naglašava on.

U koje svrhe se iznajmljuju skloništa

U najvećem broju slučajeva, što je posebno karakteristično za Beograd, skloništa mimo vanrednog stanja imaju potpuno drugačiju namenu, te je veliki deo njih pretvoren u objekte namene koja nije sasvim očekivana, ili bar ne na prvi pogled.

“Izdata skloništa se koriste u različite svrhe, a najčešće kao magacini, sportsko rekreativni centri, video igraonice, igraonice za dečje rođendane, kafe klubovi, muzički studiji, za skladištenje humanitarne robe, za rad sa decom ometenom u razvoju, za smeštaj arhive i slično”, ističe on.

A da bi se skloništa privela čak i ovakvoj, neočekivanoj nameni, potrebna je saglasnost Republičke direkcije za imovinu za korišćenje objekata za određenu namenu, ili njenu promenu.

Inače, od ukupnog broja skloništa koja su poverena na upravljanje ovom preduzeću, samo je trećina, odnosno oko 500 pogodno za izdavanje.

Kada je reč o održavanju skloništa, ono se vrši u skladu sa zakonskim propisima koji uključuju Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Pravilnik o tehničkim normativima za izgradnju skloništa, kao i Pravilnik o tehničkim propisima, koji detaljnije regulišu ovu oblast. 

Tajnost podataka

Inače, zanimljivo je to da su podaci o vrstama skloništa, odnosno od čega nas štite u kontekstu vrsta oružja, kao i njihovim kapacitetima – što ukazuje na veličinu i broj, od velikog značaja za odbranu države, te su, shodno zakonu, zaštićeni. 

Ono što je obaveza ovog preduzeća jeste da sve informacije i podatke dostavi Sektoru za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), koji je i nadležan za vršenje inspekcije nad pomenutim sklonišnim fondom.