Sneg nije jedini uzrok problema u elektroenergetskom sektoru

Problemi sa kojima se susreće energetski sistem u Srbiji građani su tokom ove sezone na svojoj koži osetili na dva načina. Najpre su pojedine toplane podigle cene grejanja kako bi se izborile sa finansijskim izazovima čiji je ključ u poskupljenju cena energenata, da bi nakon toga nekoliko hiljada domaćinstava ostalo bez struje usled problema u Termoelektrani Nikola Tesla (TENT).

Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas da sneg nije jedini uzrok problema u elektroenergetskom sektoru, već da je situacija sa smanjenom proizvodnjom struje posledica lošeg planiranja i rukovođenja u Elektroprivredi Srbije (EPS).

Ona je rekla da rukovodstvo EPS-a nije adekvatno pripremilo kopove za zimu, a da je istovremeno davalo informacije da ima dovoljno uglja visokog kvaliteta zbog čega, kako je ocenila, Srbija nije više u situaciji da izvozi električnu energiju.

“Da je EPS na vreme pripremio kopove imali bismo dovoljno električne energije za nas, a i za izvoz, pa bismo mogli da zaradimo, umesto što sada uvozimo struju. Očito postoje problemi u radu EPS-a. Mi smo u aprilu formirali Radnu grupu za praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima i sve vreme od tada su nas ljudi iz EPS-a, direktori, i pismeno i usmeno informisali da su kopovi spremni, da ima dovoljno uglja, da je kvalitet uglja zadovoljavajuć, a na kraju se ispostavilo da nije tako”, rekla je Mihajlović.

Kada je reč o poskupljenju grejanja, iz Ministarstva rudarstva i energetike za Biznis.rs kažu da je glavni uzrok problema u energetskom sistemu to što se u prethodnom periodu nisu ulagala dovoljna sredstva.

„Iz tog razloga, uočeni problemi se pre svega odnose na dotrajalost postrojenja, opreme i uređaja, kao i dotrajalost mreže usled koje se pojavljuju gubici, kao i emitovanje visokog nivoa zagađenja“, navodi se u odgovoru.

Zbog toga je, kako su dodali, prioritet ministarstva da u narednom periodu smanji emitovanje štetnih gasova ulaganjem u zamenu kotlovskih postrojenja, odnosno zamenom energenata i prelaskom na obnovljive izvore energije, kao i u rekonstrukciju distributivne mreže.

„Trenutno se u okviru Ministarstva rudarstva i energetike realizuju projekti vredni više od 80 miliona evra koji se odnose na sistem daljinskog grejanja, odnosno rehabilitaciju i modernizaciju sistema“, dodaju u odgovoru. 

Inače, od ukupnog broja toplana u Srbiji trenutno je u toku rehabilitacija i modernizacija njih 27, a za još 10 toplana se rade analize i studije, što znači da se u oko 60 odsto toplana trenutno radi na unapređenju uslova rada.

Ovi projekti, prema očekivanju ministarstva, doprineće efikasnijem i stabilnijem sistemu grejanja, povećanju kvaliteta isporučene toplotne energije, kao i smanjenju emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte. 

Na pitanje ima li konkretnih predloga kako da se reše problemi u elektroenergetskom sektoru, iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da blisko sarađuju sa Ministarstvom finansija kada je u pitanju planiranje i realizacija projekata, kao i da postoje konkretni predlozi koji će u narednom periodu biti detaljno razrađeni i razmatrani.  

I direktor Poslovnog udruženja Toplane Srbije Dejan Stojanović je u nedavnom razgovoru za Biznis.rs rekao da će se sistemska rešenja sigurno naći i da iziskuju vreme ali su, kako je naveo, problemi nagomilani u poslednjih nekoliko decenija, počev od dispariteta pojedinih cena energenata do ograničenja cena grejanja koja nisu vodila računa o opravdanim troškovima koji nastaju u proizvodnji, distribuciji i snabdevanju toplotnom energijom.

„Trenutno stanje se za toplane koje su pogođene rastom cena mazuta, a koje je uzrokovano porastom cena nafte na svetskom tržištu, može ogledati u pozajmici neophodnih količina mazuta koji bi vraćale u narednom periodu kada dođe do stabilizacije cena kako se ne bi ugrozila stabilnost njihovog dugoročnog poslovanja“, istakao je Stojanović.

Inače, trenutno su najpogođenije toplane koje koriste pretežno ili isključivo mazut, jer je ovaj energent poskupeo skoro 30 odsto u periodu od završetka prethodne grejne sezone do danas, zbog čega je ugrožena finansijska likvidnost tih toplana, a grejanje je, između ostalih gradova, poskupelo u Kragujevcu i Novoj Varoši, dok je Užice za sada jedini grad koji je doneo odluku da ne poskupi grejanje do juna sledeće godine.