SPAS ZA BOGATE LIGE, OMČA ZA MANJE PLAĆENE SPORTISTE Umanjenje plata u vrhunskom sportu

Pandemija korona virusa prvo je uzrokovala pauziranje, pa onda odlaganje većine spotskih takmičenja u svetu.

Izuzetak su bile lige na potpuno neočekivanim teritorijama, poput prve fudbalske lige u Belorusiji, na radost tamošnjih ljubitelja „najvažnije sporedne stvari na svetu“ ali i armije kladioničara, koji su se masovno okrenuli ulaganju u ovo takmičenje, u nedostatku drugih opcija da efikasno potroše svoj novac.

Ipak, posle sušnog perioda, koji je trajao između tri i šest meseci u zavisnosti od zemlje i vrste sporta, svetske lige su se ponovo pokrenule, ovaj put u izmenjenim formatima i najčešće pod potpunim ili delimičnim ograničenjem u broju gledalaca na tribinama.

Sport nije pokrenut ponovo iz filantropskih razloga, koliko god bi to sportski direktori voleli da izgleda. Pružanje novog sadržaja milijardama ljudi koji su prinuđeni da sede u svojim kućama i gledaju TV mnogo više ima veze sa zgrtanjem profita nego olakšavanjem pandemijskih muka stanovništvu.

Međutim, upravni odbori najbogatijih svetskih liga i turnira, ali i vlasnici klubova suočili su se sa novim izazovom, jer je trebalo nekako amortizovati velike projektovane gubitke zbog neprodatih ulaznica.

Show must go on!

Najnoviji primer španske La Lige, najprestižnije fudbalske divizije u zemlji, ali moguće i u čitavom svetu, pokazuje na šta su spremne velike sportske organizacije kako bi smanjile svoje troškove.

Komesar lige, Havijer Tebas (Javier Tebas) saopštio je pre neki dan da će gubici od zatvaranja stadiona za posetioce biti enormni, čak oko 700 miliona evra ukoliko takva situacija potraje do marta. Španska liga deli iz zajedničke kase deo prihoda svim klubovima, po principu sličnom koji se primenjuje u američkoj NBA košarkaškoj ligi, ali i drugim vrhunskim ligama u SAD.

Tebas je izjavio da će troškovi, u skladu sa popularnošću i ranijom posetom utakmicama, najviše pogoditi najveće klubove, pre svih Real Madrid i Barselonu. Ova tvrdnja je upitna zbog drugih kanala kroz koje ova dva kluba ostvaruju svoju zaradu, pre svega preko ostvarenih TV prava i sponzorskih ugovora. I Real i Barsa spadaju u najvrednije sportske klubove na svetu.

La Liga je odlučila da umanji odobreni limit za zarade igrača. U slučaju Real Madrida to znači da će u sezoni 2020/2021. zbir svih plata igračima u klubu iznositi 468,5 miliona evra, u poređenju sa prošlogodišnjih 641. Barselona će morati da plati 382,78 miliona evra do juna 2021. godine, što je značajno manje od 671,4 miliona iz prošle sezone. Kao što se da videti, proračun finansijskih upravljača La Lige nije baš isti za sve.

Ova vest u slučaju oba kluba znači da im predstoje najverovatnije mučni pregovori o smanjenju plata sa igračima koji brane njihove boje. Barselona je već bila u velikom problemu, imajući u vidu da je njena vedeta Lionel Mesi (Lionel Mess) jedva pristao da nastavi da igra u prestonici Katalonije, nezadovoljan izostankom takmičarskih uspeha.

S druge strane Atantika, pomenuta NBA liga za sada je izbegla platne rezove, mada se govorilo da će zbog smanjenja naredne sezone za deset takmičarskih kola, košarkaši morati da prime srazmerno umanjene zarade. Ova situacija još uvek nije do kraja razrešena, ali trebalo bi da bude do starta sezone, 22. decembra.

Podsetimo, posle ultimatuma komesara NBA lige Adama Silvera, vlasnici klubova i Unija igrača dogovorili su se za ubrzani početak nove sezone praktično samo dva meseca po završetku prethodne, kako bi se izbegli eventualni troškovi u dometu od milijardu američkih dolara.

Teniska matematička formula odgovara samo najuspešnijima

Takozvani „beli sport“ od ranije je poznat kao skupa investicija, u kojoj povraćaj sredstava uložen u treniranje mladih igrača uopšte nije zagarantovan. Pored toga, šema finansijskog nagrađivanja u ovom sportu jedna je od najmanje pravičnih po nižerangirane takmičare.

Svima su poznati uspesi i zarade Novaka Đokovića, Rafaela Nadala, Rodžera Federera ili Serene Vilijams. Svako od njih je od turnirskih nagrada prihodovao više od stotinu miliona američkih dolara.

S druge strane, zarada tenisera koji su plasirani ispod dvadesetog mesta na ATP ili WTA listi već drastično opada, dok oni koji se nalaze ispod tristotog mesta na godišnjem rangiranju mogu utvrditi bruto zarade od tek nekoliko hiljada dolara. Kada se tome uračunaju poreski odbici i honorari menadžerima i trenerima, samim sportistima ostaje veoma malo sredstava, čak i za uslove života u manje razvijenim državama.

Pomenuta raspodela bila je predmet višegodišnjih previranja u samom vrhu ATP organizacije, pa i sindikalnog tela igrača na čijem čelu je dve godine bio i Đoković. Taman se situacija promenila malčice nabolje, kada je u pitanju koeficijent nagrađivanja na četiri grend slem turnira i takmičenjima iz masters serije, kada je pandemija otkazala maltene polovinu ovogodišnjih teniskih nadmetanja.

Pojedini teniseri su, ogorčeni zbog novonastale situacije, zapretili da će zauvek okačiti reket o klin. Najglasovitiji među njima bili su Australijanci Bernard Tomić i Nik Kirjos (Nick Kyrgios), mada su obojica od ranije poznati kao skandal majstori i svakako su im zagarantovane uspešne karijere u šou-biznisu jednom kada zaista napuste tenis.

Na sajtu ATP World Tour sve je transparentno. Vodeći na ovogodišnjoj listi Novak Đoković, do završnog turnira u Londonu zaradio je tačno 5.976.158 američkih dolara od sportskih nagrada. Za razliku od njega, australijski teniser Džejms Dakvort (James Duckworth) prihodovao je 283.000 dolara u 2020. godini, a 201. na listi, Portugalac Frederiko Fereira Silva (Frederico Ferreira Silva) oko 69.000 dolara pre oporezivanja.