Spoljna trgovina EU prošle godine vraćena u pravi kolosek

Trgovina van Evropske unije zabeležila je prošle godine snažan oporavak od pada izvoza i uvoza iz 2020. godine, koji je bio posledica pandemije korona virusa. Podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat) pokazuju da je prošle godine uvoz povećan za 23 odsto, a izvoz za 13 odsto.

„Posmatrajući poslednju deceniju, stopa rasta izvoza dostigla je vrhunac u 2011. godini (+13 odsto) i ostala pozitivna do 2016. godine, kada je opala (-0,5 procenata), nakon čega je usledio oporavak od sedam odsto u 2017. godini. Stopa rasta izvoza ostala je pozitivna u naredne dve godine, ali se naglo smanjila 2020. godine (-9 procenata) usled pandemije bolesti Covid-19″, navodi se u izveštaju Eurostata.

Stopa rasta uvoza je, kako pokazuju podaci, takođe dostigla vrhunac u 2011. godini (+13 odsto), praćena malim fluktuacijama između 2012. i 2015. godine, pre nego što je značajno porasla u 2017. godini (+11 procenata) i u 2018. godini (+8 odsto), da bi 2020. godine zabeležila oštar pad (-12 procenata).

„U prošloj godini je bilans robne razmene EU ostvario suficit od 68 milijardi evra, što je najniži suficit od 2011. godine, kada je trgovinski bilans, zapravo, bio u deficitu 42 milijarde evra. Ovakav razvoj događaja posebno je podstaknut naglim porastom vrednosti uvoza energenata krajem 2021. godine, uz porast trgovinskih deficita u novembru i decembru“, piše u izveštaju Eurostata.

Nakon 2011. godine, trgovinski bilans je zabeležio kontinuirani suficit, koji je dostigao vrhunac od 264 milijarde evra u 2016. godini. Suficit se smanjio u 2017. godini (222 milijarde evra) i u 2018. godini (148 milijardi evra), a zatim ponovo porastao 2019. godine (191 milijardu evra) i 2020. godine (216 milijardi evra).

Evropsko jedinstveno tržište kao prednost

Podaci Eurostata ukazuju da unutrašnje tržište EU zauzima centralno mesto u robnoj trgovini zemalja članica, iako je udeo tokova unutar i van EU u ukupnoj robnoj trgovini značajno varirao u zemljama članicama, odražavajući, u određenoj meri, istorijske veze i geografski položaj.

„Među državama članicama EU, najveći rast trgovine unutar EU u 2021. godini, i za uvoz i za izvoz, zabeležen je u Luksemburgu (89 odsto i 81 procenat, respektivno). Nasuprot tome, Irska je bila država članica EU sa najnižim rastom trgovine unutar EU i za uvoz i za izvoz (38 odsto za oba), što nije iznenađujuće, pošto je njen prvi trgovinski partner Ujedinjeno Kraljevstvo“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da je Holandija 2021. godine uvozila veliki deo robe iz trećih zemalja i izvozila je unutar EU. Nasuprot tome, Kipar je uvozio veliki udeo robe iz zemalja članica EU, dok je najveći deo izvozio van EU.

Srpski uvoz i izvoz buknuli u 2021. godini

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2021. godini vredela je 59,36 milijardi dolara, odnosno 50,22 miijarde evra, što je, u odnosu na prethodnu godinu i gledano u evrima, porast od 25,5 odsto, dok je spoljnotrgovinski deficit povećan za 18,3 procenta, piše u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Izvoz robe vredeo je 21,62 milijarde evra, što je rast od 26,8 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je vrednost uvoza u istom periodu 28,6 milijardi evra ili 24,6 odsto više nego u 2020. godini.

Deficit je bio 6,98 miijardi evra, što je povećanje od 18,3 procenta u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 75,6 odsto, i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,3 procenta.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a 60,3 odsto ukupne razmene obavlja se sa zemljama članicama EU.