Spoljnotrgovinska razmena u 2021. godini veća za četvrtinu, dominirao uvoz energije

Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene u 2021. godini bila je za 25,5 procenata viša nego prethodne godine. Izvoz je vredeo 26,8 odsto više nego u 2020, dok je uvoz porastao 24,6 odsto, navodi se u najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT).

Tokom 2021. godine najviše je porastao trend uvoza energije, i to u toku cele godine, izuzev u decembru u kome je neznatno umanjen – sa maksimalnih 85,3 odsto iznad proseka prethodne godine u novembru, na 84,7 odsto u samom decembru.

U februarskom biltenu Ekonomskog instituta ističe se, kroz analizu spoljnotrgovinske razmene, i da je trend izvoza energije sa 72 procenta porasta imao visok nivo, ali je do polovine godine usporen, a u novembru zaustavljen.

Sledeći po dužini perioda rasta i trenutnoj brzini tog rasta je trend izvoza netrajnih proizvoda za široku potrošnju. On je u drugom polugođu rastao po 2,4 procenta mesečno i u decembru dostigao nivo za 32 odsto viši od proseka prethodne godine.

Na kraju su izvoz kapitalnih proizvoda i izvoz trajnih proizvoda za široku potrošnju sa kraćim periodima i manjom brzinom uspona.

Kada se spoljnotrgovinska razmena prati po oblastima, može se konstatovati da je najveća vrednost izvoza u celoj 2021. godini koncentrisana na pet oblasti koje su bile vodeće i u prošloj godini, uz promenjen redosled. To su: prehrambena industrija (porast vrednosti izvoza 26,6 odsto), proizvodnja električne opreme (24,8), proizvodnja motornih vozila i prikolica (17,2), proizvodnja osnovnih metala (59,4) i proizvodnja proizvoda od gume i plastike (24,1 odsto).

Pokrivenost uvoza izvozom je bila relativno visoka, ali je opadala – od 84 odsto u januaru do 74,5 u novembru i tek 69 u decembru. Trend uvoza se ubrzavao od početka 2021. godine – njegova vrednost je, u odnosu na prosek prethodne godine, u januaru bila veća za 10,4 odsto, da bi u decembru dostigla vrednost za 36,1 odsto veću od tog proseka.

U decembru 2021. godine, u kome je vrednost uvoza međugodišnje povećana za 36,1 odsto, najviše je – za 121 odsto – povećan uvoz energije, navodi se u februarskom izdanju MAT-a.

Prema podacima za jedanaest meseci, vrednost uvoza je povećana za 24 odsto, jedinična vrednost za devet odsto a fizički obim za 13,8. Veliki priraštaj vrednosti uvoza u celini nije signal pojačanja snabdevanja radi ubrzavanja domaće proizvodnje, nego sadrži i refleks rasta određenih cena u međunarodnom okruženju. Kod ovoga treba imati u vidu da na povećanje vrednosti izvoza (i uvoza) mogu uticati ne samo količine i struktura, već i promene cena.