Pred svetom je vreme skupe hrane

Eskalacija krize između Rusije i Ukrajine imala bi zasigurno jak uticaj na tržište žitarica i svetske cene hrane jer su te dve države udruženo, ali i pojedinačno značajni svetski proizvođači i izvoznici. I pojačane tenzije u proteklom periodu već su se odrazile na poskupljenja žitarica na domaćim i stranim berzama.

“Rusija i Ukrajina su uslovno rečeno u ‘istočnom’ bloku najveći proizvođači žitarica. Rusija prevazilazi te okvire. Svi ovi politički potresi dovode tržište u neku neizvesnost. Rusija je, inače, država koja je veoma sklona uvođenju unilateralnih mera zaštite svog tržišta, uvođenju raznih taksi. U njoj su i ranije, još pre ove ukrajinske krize, najavili izvoznu taksu na pšenicu. To su zemlje gde država i dalje ima izuzetno jak uticaj na tržište, sva kretanja u privredi i ekonomiji i verujem da će to proizvesti neke posledice. Kako će Rusija odgovoriti, videćemo. Vidimo, na kraju, šta se događa sa gasom. Političke odluke su manje-više dovele do toga da danas imamo krizu s gasom”, kaže agrarni analitičar Žarko Galetin, piše Politika.

Na pitanje da li bi sličan scenario mogao da se očekuje i na tržištu poljoprivrednih proizvoda, Galetin kaže da je sve moguće da pre svega zavisi od toga kako će se kriza u sukobu te dve velike agrarne sile dalje odvijati, pri čemu se Zapad prilično umešao.

“Nisu isključene ponovo i neke sankcije Amerike i Evropske unije prema Rusiji i u kontri Rusije prema njima. Pandemijska kriza je već podigla tržište na jedan viši nivo, u zonu visokih cena. Sada imamo takva dešavanja u okviru ove zone koja mogu ad hoc da utiču na promenu cena. Pitanje je dužine trajanja ove krize i kako će se ona rasplesti. Najveći neprijatelji tržišta jesu nesigurnost i neizvesnost. Svi se uvlače u svoje ljušture i donose pojedinačne odluke koje kreiraju celo svetsko tržište”, naglašava Galetin.

On dodaje da je Srbija na svetskom tržištu davno prepoznata kao značajan izvoznik, pre svega kukuruza.

“Sve doskora bili smo u deset najvećih svetskih izvoznika. Prošle godine smo, nažalost, podbacili u prinosima. Pšenice ćemo ove godine izvesti možda čak i više nego kukuruza. To su sve pokazatelji koji govore da Srbija nije beznačajna na svetskoj karti izvoznika primarnih poljoprivrednih kultura. Prilike sa svetskih berzi sigurno će se preliti i na nas”, ističe agrarni analitičar.

Žarko Galetin smatra da Srbija ima dovoljno da bi zadovoljila domaće bilanse.

“Srbija ima relativno lagodnu poziciju da ne mora o tome da brine. Ipak, nije isključeno uvođenje mera. Kada je krenula kriza izazvana korona virusom, prva akcija naše vlade bila je da se kvotiraju izvozne količine za brašno i neke druge proizvode. Bez obzira na to što smo sigurni, država je uvodila mere. Uostalom, to su radile i svetske sile i veliki izvoznici žitarica. Nije nemoguće da se takve situacije ponavljaju jer cene divljaju. Videćemo da li će se Srbija opredeliti za rigidniju politiku domaćih zaliha esencijalnih sirovina u sektoru hrane kako bi eventualno, intervencijom s vremena na vreme, odbranila cenu. Očekujem da bi u nekim izuzetnim i nepredviđenim situacijama država reagovala iz budžetskih rezervi i stabilizovala tržište”, navodi Galetin.

Kada je reč o globalnoj krizi sa veštačkim đubrivom, Galetin ocenjuje da je kriza izazvana pre svega povećanjem cene gasa, koji ima značajnu ulogu u strukturi proizvodnje mineralnih đubriva.

“Što se Srbije tiče, definitivno plaćamo cenu loše privatizacije. Nekada smo imali pančevačku Azotaru kao velikog proizvođača azotnih đubriva. Kako smo, što se hrane tiče, u relativno lagodnoj situaciji, u tom pogledu je drugačije. Ranije se nismo brinuli jer su naše azotare zadovoljavale domaće potrebe. Država nešto čini, otkupljene su manje količine i skinute uvozne carine. Ipak, pitanje je može li se i kako intervenisati jer mi sada najneposrednije zavisimo od cene na međunarodnom tržištu. U svakom slučaju, pred nama je vreme skupe hrane”, zaključuje Žarko Galetin.