Srbija će još 15 godina eksploatisati domaću naftu

Bez obzira na to što Srbija više od 70 odsto potrebne količine nafte obezbeđuje iz uvoza, javnost su nedavno zabrinule izjave najviših zvaničnika naše zemlje u kojima se tvrdi da više nemamo svoje nafte. Prema tim tvrdnjama, „sve je potrošeno i eksploatisano“.

Ipak, iz Ministarstva rudarstva i energetike za Biznis.rs kažu da se, upoređujući podatke o eksploataciji sa podacima o rezervama, može videti da će Srbija imati domaću eksploataciju još 10 do 15 godina. Ove količine će se smanjivati iz godine u godinu.

Ukupna potrošnja sirove nafte i poluproizvoda iz domaće proizvodnje, uvoza i zaliha u 2020. godini je bila oko 3,299 miliona tona, što je za 0,3 odsto više nego 2019. godine.

U Srbiji je u 2020. godini proizvedeno oko 0,861 miliona tona sirove nafte (26,10 odsto od ukupne potrošnje), a 2,438 miliona tona (73,90 odsto) je obezbeđeno iz uvoza.

„U godini kada je Gazpromneft preuzeo NIS proizvedeno je 922.000 tona ekvivalentne nafte (sabira se proizvodnja nafte i gasa), da bi već 2010. godine proizvodnja povećana na 1,229 miliona tona, a 2011. godine na 1,521 miliona tona. Narednih nekoliko godina, odnosno zaključno sa 2015. godinom, proizvodnja je bila relativno na istom nivou. Posle 2016. godine počinje lagano da opada. Proizvodnja je danas oko 20 odsto iznad nivoa pre privatizacije NIS-a“, navode iz ministarstva.

Šef katedre „Industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa“ na Tehničkom fakultetu „Mihailo Pupin“ u Zrenjaninu, doc. dr Radoslav Mićić, kaže za naš portal da se po svim parametrima vidi da NIS-Gazprom prati trend smanjenja eksploatacione količine domaće nafte i povećava količinu uvozne nafte.

Kao ekspert u ovoj oblasti Mićić navodi podatke o zalihama nafte u Srbiji iz godišnjaka World-Oil-Review-2020. U ovom godišnjaku se operiše samo sa ukupnim utvrđenim (otkrivene) geološkim rezervama, ne uzimaju se u obzir potencijalne (neotkrivene) rezerve. Na ovaj način se daje realna slika raspoloživih količina nafte, kaže naš sagovornik.

„Pre privatizacije NIS-a, na primer 2005. godine, one su iznosile 11,534 miliona tona, a već 2010. su iznosile 16,498 miliona tona, dok su 2015. iznosile 18,25 miliona tona. Od 2017. zaliha domaće nafte iznosi 14,016 miliona tona i ne pada. Ako se izračuna parametar zaliha/eksploatacija domaće nafte vidi se da je taj količnik 17, što znači da nafte ima još za 17 godina“, objašnjava Radoslav Mićić.

On dodaje da se, posmatrajući druge zemlje u regionu, može videti da zaliha rezervi od 16-17 godina nije mala.

„Prosečna zaliha u Evropi je 12 godina. Hrvatska, na primer, ima zalihe za 16 godina, Nemačka za 14, Danska 12, Grčka 11, Francuska 10, Češka za 8, Mađarska samo 4. Inače, ovo su samo dokazane rezerve za koje sigurno znamo da postoje, a postoje i pretpostavljene koje mogu da budu i 4-5 puta više. Ovaj podatak se menja na osnovu istraživanja rezervi i promene potrošnje“, ističe profesor Mićić.

On informaciju o zalihama nafte komentariše kroz plan formiranja obaveznih rezervi.

„Obavezne rezerve formiraju se najkasnije do kraja godine, u visini 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne potrošnje u Republici Srbiji, u zavisnosti od toga koja količina je veća. U akcionom planu formiranja i održavanja obaveznih rezervi koji je objavilo Ministarstvo rudarstva i energetike navodi se da će do kraja ove godine biti formirane rezerve za period potrošnje od 26 dana. Time Srbija nije ispunila jedan od uslova za otvaranje poglavlja 15 o energetici u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, koji obavezuje na rezerve i sirove nafte i derivata do 90 dana. Na osnovu ovoga pretpostavljam da su obavezne rezerve minimalne i da se upravo na ovu stavku mislilo kada se govorilo o nestanku zaliha nafte u Srbiji„, zaključuje Mićić.