Srbija će naredne godine morati da pozajmi još šest milijardi evra  

Srbiji naredne godine dospeva na naplatu četiri milijarde evra kredita i to će po svoj prilici biti izazov za državu. Sudeći prema stanju sa državnim obveznicama tih četiri milijarde evra glavnice ipak dospeva tokom cele naredne godine, ali to zadatak ne čini mnogo lakšim. Naime, poslednjih desetak dana država je imala dve aukcije 5,5 godišnjih dinarskih obveznica.

Kako piše Danas, investitori su tražili prinos od 6,8 odsto, a u dve aukcije prikupljeno je 11,5 milijardi dinara dok je njihov planirani obim bio 18 milijardi, prenosi Beta.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je iz Njujorka, gde učestvuje na 77. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, poručio da će razgovarati sa šeficom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalinom Georgijevom u vezi novog aranžmana jer je to, prema njegovim rečima važno, kako bi se obezbedilo „još stabilnosti za Srbiju“.

„Potrebno je da obezbedimo odakle možemo da povučemo novac i za ‘rolovere’, pošto moramo početkom naredne godine da vratimo četiri milijarde ili da zanovimo zajmove, tako da moramo da nađemo taj novac“, rekao je Vučić.

To što nije prikupljen planirani novac, prema rečima ekonomiste Libeka Mihaila Gajića pokazatelj je da su investitori tražili višu kamatu od one koju je država bila spremna da prihvati da bi otkupili celu emisiju obveznica.

Naredne godine dospeva oko 2,8 milijardi evra dinarskih obveznica i oko 470 miliona evra obveznica u evrima izdatih na domaćem tržištu. Evroobveznice ne dospevaju s obzirom da je država tokom 2019. i 2020. godine prevremeno otkupila evroobveznice u dolarima, emitovane 2011. i 2013. godine, a prve naredne evroobveznice dospevaju 2027. godine.

Ostatak do četiri milijarde su krediti uzeti od stranih vlada, banaka i međunarodnih finansijskih institucija.

Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta ističe da će pored refinansiranja te četiri milijarde evra glavnice u sledećoj godini država morati da se zaduži i za deficit.

„Uz ovogodišnji planirani deficit i deficit u narednoj godini, planiran Fiskalnom strategijom, mada videćemo koliko će se planirati budžetom, sledeće godine ćemo morati da obezbedimo 5,5 do šest milijardi evra. Milijardu dolara smo već dobili sa kamatom od tri odsto. Trenutno se kamatne stope na tržištu kreću oko šest-sedam odsto. Pitanje je kakve će biti posle zime, kada prođe energetska kriza. Očekujem da će država pokušati da prolongira zaduživanje što više u očekivanju da se kamatne stope donekle vrate“, rekao je Minić.

Iako je Vučić najavio aranžman sa MMF-om, do sada je pravilo Fonda bilo da se novac ne daje u budžet, već da služi za finansiranje deficita platnog bilansa.

„Tu ne očekujem probleme, pošto imamo i velike devizne rezerve. Ipak, MMF je tokom pandemije odobravao sredstva i za fiskalnu upotrebu za nabavku lekova i opreme u vreme korone“, rekao je Minić.

Iako ne dospeva sve na zimu, ipak će najveći udarac na budžet biti baš u januaru. Krajem januara dospevaju petogodišnje dinarske obveznice, vredne 100 milijardi dinara sa kuponskom stopom 4,3 odsto. Dva dana ranije dospevaju i hartije u evrima, ali svega 50 miliona evra koji Srbiju koštaju 2,25 odsto godišnje.

Sudeći prema izjavama predstavnika državne administracije, arapski kredit će po svoj prilici biti iskorišćen za otplatu tih obveznica.

Sledeći veliki udarac je na leto, kada 28. juna dospeva 350 miliona evra jednogodišnjih obveznica sa kamatom od 2,4 odsto, dok 21. jula treba otplatiti skoro 129 milijardi dinara sedmogodišnjih dinarskih obveznica za koje je godišnja kamata 5,75 odsto.

Mihailo Gajić iz Libeka podseća da je Srbija svake godine refinansirala dospelu glavnicu novim zajmovima i da je to sjajno rađeno sve dok je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) bio veći od kamatnih stopa.

„Tokom korone imali smo veliko zaduživanje, a sada nas čeka iznenađenje visokih kamatnih stopa. Prošle godine država se zadužila sa kuponom od jedan odsto za dugoročne zelene obveznice, a pre nekoliko dana je morala da plati 6,8 odsto za desetogodišnje dinarske obveznice. Jeste da su prve u evrima, a druge u dinarima, ali stub naše ekonomske politike je stabilan kurs“, rekao je Gajić.

Najveći udeo kamata u BDP-u Srbija je imala 2015. godine kada su dostigle celih tri odsto BDP-a. Toliko je te godine potrošeno na kapitalne investicije države. Zahvaljujući monetarnoj ekspanziji Evropske centralne banke (ECB) od tada su pale sve kamatne stope, pa i kamate na javni dug Srbije.

„Povećanje kamata znači povećanje javnih rashoda i moguće je da se u budućnosti kamate opet vrate na nivo od 2,5 do tri odsto BDP-a“, rekao je Gajić.

Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović rekao je da se prinosi državnih obveznica mogu podeliti na dva dela, deo koji se odnosi na bezrizični prinos i deo koji se odnosi na premiju za rizik pojedine države.

„Trenutno vidimo povećanje i kod jednog i kod drugog dela. Bezrizični prinos raste jer je američka centralna banka povećala svoju kamatnu stopu, što je povećalo prinose američkih državnih obveznica. Tako je prinos američke desetogodišnje državne obveznice trenutno oko 3,5 odsto, što je recimo više nego što je Srbija dobila prošle godine kada je izdala svoju evroobveznicu (2,3 odsto)“, rekao je Jovanović.

Osim toga, prema njegovim rečima, raste i premija za rizik zemalja u razvoju. „Zemlje u razvoju moraju platiti veću premiju investitorima nego ranije, kako bi ih ubedile da kupe njihove obveznice. To je nešto što se stalno dešava u krizama, jer investitori tada traže sigurnost, pa im se zbog toga mora ponuditi više nego ranije, kako bi kupili manje sigurne papire“, rekao je Jovanović.

Dodao je da su male šanse da se prekine priliv kapitala u Srbiju, mada je u prvoj polovini godine zbog cena enegrenata deficit u tekućem računu oko devet odsto BDP-a, „što je prilično mnogo“.

„Primećuje se i pad kod stranih investicija u Srbiji u prvoj polovini godine, za oko devet odsto nominalno i 20 odsto realno, što je takođe puno. Još je rano reći zašto se to dešava, ali razloga može biti nekoliko. To može biti zbog manjih ruskih investicija u Srbiji, zbog lošijeg ekonomskog stanja u Evropi, ali i zbog pogoršanog međunarodnog ugleda Srbije, usled bliskih odnosa sa Putinom“, rekao je Jovanović.

Koji god da je razlog, kako je rekao, čini se da Srbija može ostati bez jednog od glavnih pogona ekonomskog rasta poslednjih godina, a te dve stvari znače i da će eksterni dug zemlje morati da poraste, kako bi se finansirao taj deficit.

Prema njegovim rečima, fiskalna politika mora biti ekspanzivna kako bi podržala privredu, odnosno pomogla firmama i ljudima koji su pogođeni. „Država ne sme štedeti, jer bi to dodatno usporilo privrednu aktivnost. Monetarna politika takođe ne sme postati preterano restriktivna. Neko povećanje kamatne stope je u redu, jer sve centralne banke to rade, ali se ne sme pretarati sa zatezanjem, jer će to imati kontraefekat, odnosno, može dovesti do recesije. Kako bi država mogla podržati privredu, treba povećati fiskalni prostor, odnosno treba se zadužiti ili povećati prihode, oporezivanjem onih koji profitiraju od trenutne krize“, ocenio je Jovanović.