Srbija dobija “investicioni” rejting već 2022?

Srbija bi mogla da dostigne nivo tzv “investicionog” rejtinga, već početkom 2022. godine i pored činjenice da je protekla godina bila izuzetno ekonomski teška zbog pandemije korona virusa, izjavio je za portal Biznis.rs urednik ekonomskog biltena “Mesečne analize i trendovi” (MAT) Ivan Nikolić.

On ističe da je Srbija i pored korona krize uspela da očuva ključne makroekonomske parametre. Ostvaren je pad BDP od samo jedan odsto, nije bilo velikog zaduživanja, Srbija je fiskalno stabilna, dok se nivo javnog duga u BDP neznatno povećao, i ne bi trebalo ni u ovoj godini da pređe nivo od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda.

“Što se makroekonomskih pokazatelja tiče, argumenti su na našoj strani” ističe Nikolić.

Inače, Republika Srbija sarađuje sa rejting agencijama S&P, Fitch i Moody’s koje ocenjuju njen kreditni rejting za dugoročno i kratkoročno zaduživanje, u stranoj i domaćoj valuti.

Rejting agencije Standard and Poor’s i Fitch Ratings su potvrdile rejting Srbije na nivou BB+ sa stabilnim izgledima dok je rejting agencija Moody’s potvrdila Srbiji kreditni rejting Ba3 sa pozitivnim izgledima. Ti rejtinzi su još uvek u nivou rejtinga zemalja sa tzv neinvesticionim ili špakulativnim rejtingom, ali sada na samo jedan stepen od tzv “investicionog rejtinga”.

Izvor: NBS

Kako ističe Nikolić, na osnovu kreditnog rejtinga investitori su u mogućnosti da direktno uporede kreditni rizik država i s tim u vezi odluče da li će i pod kojim uslovima državi odobriti pozajmice ili otkupiti već emitovane obveznice na sekundarnom tržištu. Kako je kreditni rejting deskriptivna ocena kreditne sposobnosti, sadašnji rejting govori da je Srbija trenutno na najvišem nivou finansijskog “zdravlja” od trenutka kada je Srbija prvi put dobila internacionalni rejting u novembru 2004. godine.

Bolji kreditni rejting omogućava Srbiji da se zadužuje pod znatno povoljnijim uslovima na finansijskom tržištu. Tako je nedavno Srbija na aukciji prodala desetogodišnje obveznice vredne deset milijardi dinara. Prinos za investitora je 2,5 odsto godišnje, a tražnja je bila veća od ponude za oko 2,3 milijarde dinara. Drugim rečima, investitori su bili zadovoljni i tako niskom kamatom na tako dug rok.

Isto tako, prošle godine, država je prevremeno otkupila obveznice emitovane 2011. godine u američkim dolarima, koje su imale kamatu od 7,25 odsto. Nakon realizacije hedžing transakcije kamata u evrima je bila samo 1,066 odsto.